Meteorolozi AccuWeathera objavili su veliku prognozu za proleće za Evropu. Kako pišu, u nekim će se zemljama zadržati dugotrajan zimski obrazac, dok će druge morati da se nose s potencijalno opasnim vremenskim nepogodama kasnije tokom proleća.
AccuWeather's 2023 Europe spring forecast https://t.co/bIDlkMHYkk
— Weather (@Mystartweather) March 17, 2023
Očekuje se da će se temperature širom Ujedinjenog Kraljevstva približiti istorijskom proseku do aprila, ali prognostičari AccuWeathera kažu da ovaj prelaz možda neće doći kao glatko, postupno povećanje prema toplijim danima.
“U Ujedinjenom Kraljevstvu i Irskoj očekuju se velike promene temperature koje će se ujednačiti tek krajem aprila”, objasnio je Tajler Rojs, viši meteorolog AccuWeathera.
Temperature bi mogle biti iznad istorijskog proseka duže vreme u Engleskoj, Velsu, Severnoj Irskoj i delovima Škotske; međutim, talasi frontalnih prolaza mogu poremetiti trend prolećnog zagrevanja i na neko vreme spustiti uslove na nešto ispod proseka.
Očekuje se da će se opasnost od mraza ili smrzavanja zadržati do sredine aprila u delovima Ujedinjenog Kraljevstva, protežući se daleko na jug. Šanse za snežne padavine koje će pasti u proleće verovatno će biti izolovane na višim terenima širom Škotske, Engleske i Velsa, dok će se nizine suočiti s manjom pretnjom od proletćih pljuskova kako temperature počnu da padaju.
Sve u svemu, vrednosti padavina u Ujedinjenom Kraljevstvu mogle bi biti nešto iznad istorijskog proseka tokom aprila i maja. U tipičnoj godini, najsušniji meseci za London uključuju razdoblje od februara do maja.
Suša u Južnoj Evropi, poplave na Balkanu
Južnu Evropu bi u prvom delu proleća opet mogla da zadesi suša, piše AccuWeather.
Prema Météo Franceu, niz od 32 uzastopna dana bez merljivih padavina opažen je od 20. januara 2023. do 21. februara 2023. Time je postavljen novi rekord za najduži uzastopni niz dana bez merljivih padavina od 1959. Još jedan značajan deo bio je 2020. od 17. marta do 16. aprila, kada je zabeležen 31 uzastopni dan bez merljivih padavina, prenosi Index.
S druge strane, oluje u jugozapadnoj Evropi i povećanje prolećnih padavina u južnim regijama izazivaju zabrinutost među prognostičarima zbog opasnosti od poplava na lokacijama kao što su Italija i Balkan. “S obzirom na to koliko je Sredozemno more toplo, oluje bi mogle da obezbede dodatnu vlagu i dovedu do povećanja pretnji od poplava. To je posebno zabrinjavajuće za zapadne padine Apenina i Dinarskih Alpa”, objasnio je Rojs.
U Italiji bi dotok vlage tokom prve polovine proleća takođe mogao dovesti do povećane opasnosti od vremenskih nepogoda, koje bi pak mogle dovesti do raznih pretnji poput razornih vetrova, grada i bujičnih poplava.
Kako će biti sve toplije, raste i opasnost od vremenskih nepogoda
Kako će efekti iznenadnog stratosferskog zagrevanja postupno prestajati širom severozapadne Evrope do kraja marta, trend visokog pritiska će preuzeti kontrolu nad regijom i zavladaće sušniji uslovi. Međutim, i dalje će biti mogući kišni prodori, zbog čega prognostičari veruju da bi ukupne količine padavina ovog proleća mogle biti blizu proseka.
Prognostičari su posebno istakli Nemačku i Poljsku kao dve zemlje koje će ovog proleća biti suočene sa značajnim rizikom od velikih oluja, zajedno sa susednim područjima severno i istočno od alpskih regija.
Delovi zapadne Španije i Portugala takođe će se suočiti s nestabilnim početkom proleća. “Kako proleće počinje, možemo videti pojavu nestabilnih uslova na Pirinejskom poluostrvu. Uslovi će postati sušniji i topliji u drugom delu proleća”, objasnio je viši meteorolog AccuWeathera Alan Repert.
Veliki deo jugoistočne Evrope će se u drugom delu proleća suočavati s nadprosečnim temperaturama. Lokacije od Rima do Bukurešta su sredinom marta imale temperature tipične za kasni april, a ovaj trend zagrevanja zadržaće se i tokom sledećih nekoliko meseci, praćen povremenim kišama.
Tokom ranog proleća na Balkanu treba očekivati i oluje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com