Amerikanka Kristen Podulka je iz prve ruke iskusila kako Danci odgajaju svoju decu. Razlike su velike. Iako stalno zaposlena, čak i dok joj je sin bio beba, ova žena je oklevala da pristane na rano odvajanje, međutim argumenti za, koje je čula od Danaca pokrenula su je na razmišljanje.
Danska je u nekoliko navrata imenovana zemljom sa najsrećnijim narodom na svetu. Svakako da tom uspehu doprinosi i način na koji Danci svoju decu odgajaju, kako bi bili odgovorni ljudi i uključeni u ovo uspešno društvo, prenose mediji.
1. Rano odvajanje deteta od majke
Kristen se preselila u Dansku, a osim stana, njen agent joj je osigurao i dnevnu brigu za sina, koji u to vreme nije bio stariji od 2 godine. Dok bi ona radila kod kuće, mališan bi bio zbrinut. Amerikanka je odbila takvu ponudu, što je izazvalo čuđenje kod Dankinje. Njen argument za rano odvajanje od deteta glasio je ovako: ”U avionima posada uvek daje uputstva majkama kako, u slučaju prisilnog sletanja ili opasnosti, prvo sebi na usta stave masku sa kiseonikom, a tek onda detetu. Prvo majka mora da bude sposobna da slobodno diše, kako bi to isto mogla da osigura i svom detetu.”
Ideju da ostavi svoje dete ceo dan u rukama stranaca Amerikanka nikako nije mogla da prihvati. Pronašla je jaslice koje imaju program samo u jutarnjim satima. Međutim, u Danskoj majke koje odluče da decu od najranijeg doba pošalju na celodnevno čuvanje ne osuđuju, već podstiču da tako postupaju. Istovremeno, država svim mogućim sredstvima sufinansira predškolski boravak dece.
”S vremenom počela sam da uživam u jutrima koje sam imala samo za sebe, a istovremeno sam posmatrala kako mi sin prosperira u društvu malih Danaca”, napisala je za američki magazin „Time“ Kristen. “Najteža lekcija mog života u Skandinaviji bila je da prihvatim da majka mora da diše, kako bi i njeno dete moglo da učini to isto”, dodala je.
2. Nema straha od padova
Umesto “Pazi, pašćeš!” Danci preferiraju “Pokušaj ponovo!”. Ukratko, u Danskoj ne postoji pristup vaspitanju koji je baziran na strahu od neuspeha. Kristen je bila svedok jedne proslave u Sankt Hans Aftenu.
Na livadi pored šume zapali se velika vatra. Roditelji i njihova deca pevaju pesme, druže se, opušteni. Na livadi nije bilo nikakvih zaštitnih ograda, u blizini mesta na kojem se održavao festival nije bilo hitne pomoći, u slučaju da koje dete padne ili se na neki drugi način povredi.
Ispred škola i vrtića takođe postoji mesto za paljenje logorske vatre. U učionicama postoje svećnjaci, na kojima su zapaljene sveće. Kada je jednom prilikom pitala vaspitačicu u vrtiću zar se ne boji da bi deca mogla da se zaigraju sa upaljenom svećom, ova joj je u čudu odgovorila: “Pa zašto bi dirali plamen? To je vatra, opećiće se”.
3. Nema komplikovanja oko hrane
Svaki dan nešto drugo za ručak? Neće jedno, hoće drugo? To u Danskoj ne postoji. U toj Skandinavskoj zemlji klinci jedu zdravu hranu, ali nekakav preteran izbor oko toga šta će im mama taj dan pripremiti nemaju. Gotovo uvek isto. Malo povrća, malo mesa, malo voća. I svi jedu slično, bez prigovora.
4. Zna se kada je posao gotov
Tačno u 16 sati sve kompanije se u Danskoj isprazne. Niko ne ostaje prekovremeno. Ljudi sa posla odlaze u vrtiće i škole po svoju decu. Odlaze kući gde zajedno pripremaju večeru. Osećaja griže savesti da, ukoliko si kući otišao istog trena kada je isteklo tvojih 8 radnih sati, nema.
“Danci imaju jednu reč koja nema direktnog prevoda. Hygge. To je reč koja opisuje prijatno osećanje i toplu atmosferu porodice za stolom. Hygge znači sedeti sa svojom porodicom oko okruglog stola, raspravljati o malim i velikim životnim stvarima, sa ljudima koji su nam najdraži. Takvu atmosferu porodica u Danskoj kreira svako veče. To nije stvar slučaja. Dancima je to prioritet!”, ispričala je Podulka.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com