Godinama nekome nešto zameramo.
Zamišljamo kako smo u pravu zbog onoga što su nam oni učinili.
To se naziva „zatvorom pravedničkog gneva“ – opterećeni smo potrebom da budemo u pravu, ali nikako nismo srećni, a za sreću su nam potrebne takozvane afirmacije za opraštanje. Autorka Luiza Hej napisala je u knjizi „Živite srećno“ da „kad izgovarate afirmacije, to je kao da polažete seme u zemlju. Ono najpre nabubri, potom iznikne klica, a onda se ona probije iz zemlje. Da bi seme postalo biljka, potrebno je vreme“. Jedno poglavlje iz ovog naslova nas može naučiti umeću opraštanja.
Zanimljivo je da onda kad čovek sam poradi na opraštanju, i drugi često slično reaguju. Nije potrebno konkretnoj osobi reći da joj opraštate. Nekad ćete poželeti da to i učinite, ali ne morate. Glavni posao opraštanja odvija se, pre svega, u vašem srcu. Opraštanje je retko namenjeno „njima“. Ono je za nas.
Proverite koje se izjave u nastavku mogu odnositi na vas; do kraja liste bićete u stanju da se pozitivnim mislima uprotstavite negativnim:
– Nikad im neću oprostiti.
– Neoprostivo je to što su mi učinili.
– Uništili su mi život.
– Učinili su to namerno.
– Bio sam tako mali, a tako su me jako povredili.
– Moraju mi se najpre izviniti.
– Ogorčenost me štiti od novih povreda.
– Opraštaju samo slabići.
– Ja sam u pravu, oni nisu.
– Za sve su krivi moji roditelji.
– Ne moram nikome ništa da oprostim.
Da li vam neke od ovih izjava zvuče li vam poznato?
Opraštanje je za mnoge ljude veoma zahtevan zadatak.
Jedna od najvećih duhovnih lekcija usledi tek onda kada shvatimo da svako postupa najbolje što u određenom trenutku ume. Ljudi mogu da postupaju samo s onoliko razumevanja, svesti i znanja kakvim raspolažu. Bez sumnje, osoba koja nekog zlostavlja i sama je bila zlostavljana kao dete. Što je bila podvrgnuta većem nasilju, utoliko je veća njena duševna bol, i u većoj se meri može okomiti na druge. To ne znači da je ponašanje takve osobe prihvatljivo ili opravdano.
Međutim, radi sopstvenog duhovnog razvoja, mi moramo biti svesni njenog bola.
Osigurajte sebi slobodu. Izađite iz „zatvora“ i prošetajte sunčanom stranom ulice.
Ako se neki događaj i dalje odvija, tada se zapitajte zašto tako malo cenite sebe da to i dalje trpite. Zašto ostajete u takvoj situaciji? Ne gubite vreme pokušavajući da vratite milo za drago. Nema koristi od toga. Jer uvek nam se vrati ono što i pošaljemo. Stoga zaboravite na prošlost i poradite na tome da sebe volite sada. Tek tada vam sledi prelepa budućnost.
Naime, osoba koja najteže oprašta je ona od koje možete najviše naučiti. Kad sebe volite dovoljno da biste se uzdigli iznad starih situacija, tada će vam lako doći razumevanje i opraštanje, i bićete slobodni. Da li vas plaši sloboda? Osećate li da ste sigurniji dok ste zaglavljeni u starim ograničenjima, obuzeti gorčinom?
izvor: lovesensa.rs
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com