Petar Mamonov je ruski glumac, pevač i muzičar. Postao je poznat po svojim ulogama u filmovima i televizijskim serijama, kao i po svom radu u muzičkoj industriji. Igrao je oca Anatolija u filmu „Ostrvo“. Mamonov je takođe bio osnivač i frontmen popularne ruske rok grupe „Zvuki Mu“. Bio je poznat po svojoj originalnosti i ekscentričnosti kako u umetničkom izrazu tako i u životu.
Živi daleko od svetske taštine u zabačenom selu Efanovo, moli se, opšti sa Bogom više nego sa ostatkom sveta. I samo povremeno pravi koncerte. Skandal majstor i provokator u mladosti, sada se smatra jednim od najvećih ruskih mudraca, piše Direktno.
– Ljubav nije osećaj, to je vrlina. To je količina dobra koje činimo, bez obzira na uzvrat. Kada činiš to bez razmišljanja. Bakici u metrou ustupiš mesto. Ne treba prema njoj osećati nešto, treba delovati, raditi.
– Učini nekome nešto dobro, bez koristi, ali svakog dana. Sve vreme budi u plusu, u pozitivi. Videćeš kako će ti srce oživeti! Može se živeti potpuno drugačije. Znaš, kao u metrou na pokretnim stepenicama. One idu nadole, a ti treba da ideš nagore, svi te vode nadole ali ti ideš nagore. Ne postoji drugi način, treba ići ka svetlosti.
– Postavi sebi jedno pitanje: „Zašto živim?“. Samo to, zaista se zapitaj. Mislim da, ako nikome oko meni nije drago što sam danas živ, onda mi je dan prošao uzalud.
– Trebali bismo svi mi, a ja pre svega, da naučimo sebi reći „ne“. Lako je reći – teško je učiniti. Teško. Ali ako se jako trudite, shvatite da jednostavno nema drugog načina života, onda uspevate.
– Ne oprostiti onome ko te je uvredio – je isto kao ljutiti se na neku stvar, od koju si se udario. Ti si kriv, ali te toliko boli da udaraš ili bacaš tu stvar na pod. Zapitaj se zašto? Samo ti može ruka pomodreti ili da ona odskoči od poda i udari te po čelu! Uvreda je pakleno stanje: nikad ne daje mira.
– Život ponekad udara, ali ti udarci su lekovi. Naučite da gubite i ne žalite zbog toga.
– Moramo znati da sve loše misli nisu naše, od đavola su. Naše su dobre. Znači sebe treba voleti. Ali sebe prvobitno zamišljenog. I sve bludno, pohlepno – nije moje. I – biva lakše. Sve tuđe počinješ da teraš.
– Po mom mišljenju, svetac se razlikuje od grešnika po tome što je naučio da voli.
– Ako smo napravili 9.100 koraka od Boga i jedan korak ka Bogu, onda se krećemo.
– Duh stvara oblike za sebe. Ne možeš biti loš čovek i dobar pisac.
– Bez ljubavi čovek živ umire – živi leš. Hoda, radi svoj posao, obavlja svoju dužnost, ali se guši.
– Mi se za to kako je u Bangladešu, kako je u Japanu nakon zemljotresa. Koji zemljotres?! Kod svakoga od nas je zemljotres unutar nas. Čovek tone u reku. Viče: „Upomoć!“ Ajde pokušaj da mu kažeš: „Znaš, u Japanu …“
– Ako radiš dobro i otkrivaš to pred ljudima, onda se dobro nije desilo.
-Ispravno kažu: U grobu nema džepova. Šta si sakupio u duši, s tim ćeš i ležati! Čovekov život je kao vazduh. Čovek ima početak i nema kraj!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com