Bilo da ste skloni intenzivnim snovima tokom spavanja, ili sanjate retko, ili se pak tih snova ne sećate, ono što pretpostavljamo da su svi ponekad iskusili jeste čudan osećaj koji nas trgne iz sna, a to je zapravo utisak kao da naglo propadamo kroz provaliju. Ono što je interesantno jeste da za to postoji naučno objašnjenje.
S obzirom na to da nas svesnost „napušta“ kada zaspimo, tokom sna naš mozak počinje da radi po drugačijem principu. Upravo tokom prelazne faze, dok napuštamo to svesno stanje, moguće su ovakve pojave, poput osećaja propadanja, koji nas naglo probudi i uplaši.
Skoro po pravilu se javlja dok još uvek nismo učvrstili san. Kako naučnici objašnjavaju, to je zapravo posledica tzv. mioklonskog spazma, kada se grče mišići, pojedinačno ili u grupi. Kada se mišići u ovoj fazi sna zgrče, dolazi do osećaja propadanja, koji nas trgne. Ovakva pojava se stručno naziva i hipnagoška halucinacija.
Saveti koji vam mogu biti od pomoći
Postoje i pretpostavke koji su to sve mogući realni uzroci koji dovode do spazama, odnosno do hipnagoških halucinacija. Ovo su neke od njih:
Fizička aktivnost
Ukoliko ste se bavili sportom, rekreacijom, radili vežbe, relativno neposredno pred spavanje, a naročito ako je to bilo intenzivno, to je jedan o verovatnih uzroka koji dovodi do opisane pojave.
Anksioznost i stres
Ukoliko na spavanje idete sa brigama koje vas more, to direktno utiče na vaš mozak da duže ostaje budnim, iako ste vi u polusnu, te to produžava period ulaska u čvrst san, čime je upravo i veća mogućnost za pojavu spazama odnosno osećaja propadanja.
Kofein i ostali stimulansi
Poznato je da kofein direktno utiče na kvalitet sna, tj. da prevelike dozu mogu duže da nas drže budnima.
Osećaj propadanja nije ništa neobično niti nešto što treba da vas brine, ali svakako ono što treba da činite jeste da povedete računa o svojoj večernjoj rutini.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com