Ono što se nekada smatralo dalekim snom sada se približava stvarnosti nakon što je studija objavljena ranije ovog meseca uspela da bezbedno preokrene proces starenja kod starijih miševa.
Ne samo da bi to moglo udvostručiti trenutni globalni prosečni životni vek, već bi moglo da smanji vreme koje ljudi provode u borbi s bolestima vezanim za starenje. Naučnici sada predviđaju da bi tehnologija mogla da bude spremna za ljude za samo nekoliko decenija.
Planiraju se eksperimenti na ljudima u dogledno vreme
Dr. Endru Stil, informatički biolog i autor stručne literature, rekao je da će se uskoro početi da se primenjuju i eksperimenti na ljudima.
Profesor Jorg Buler, genetičar s University Collegea u Londonu, predvideo je da bi takva tehnologija mogla da produži životni vek na najviše deceniju i po. „Neki ljudi, uključujući mene, rekli bi da postoji prirodni vrhunac za ljudski život, oko 150, i ne možete ići dalje od toga“, rekao je.
Neki prethodni eksperimenti u staničnom podmlađivanju doveli su do toga da su miševi razvili rak ili zatajenje organa, ali to se nije dogodilo u posljednjem eksperimentu.
Postupak se provodi resetovanjem molekularnog sata unutar životinjskih ćelija, vraćajući ih u mlađe, prilagodljivije stanje. Nakon ubrizgavanja određenih molekula miševima različitog doba, organi i koža životinja pokazali su znakove podmlađivanja.
Dr Stil je rekao: „Mislim da ne bi bilo potpuno ludo započeti reprogramiranje podmlađivanjem u narednih 10, 15, 20 godina.“
U pitanju su decenije, a ne vekovi, kako se nagađalo, tvrde naučnici
Rekao je da bi to moglo da poprimi oblik sličan genskoj terapiji, koja uključuje promenu gena osobe inficiranjem bezopasnim virusom koji je genetski modifikovan da zameni ili deaktivira defektni gen. „Već koristimo gensku terapiju kod ljudi“, rekao je. „U početnim fazama je, ali to je postojeća tehnologija. Mogle bi nam biti potrebne samo par decenija, a ne vekovi, da postanemo bolji u tome.“
Neki skeptici prema povećanju dugovečnosti nadalje tvrde da bi to moglo da dovede do prenaseljenosti planete ili da bi se ograničilo na izuzetno bogate ljude, uzrokujući veću društvenu podelu.
Ipak, istraživači brane ovu metodu, nadajući se da će pomoći ljudima kod smanjenja rizika od kardiovaskularnih bolesti i raka, piše Dejli Mejl.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com