Verovanje da ljudi pre smrti često sanjaju ili vide svoje pokojne voljene je poznato od davnina. Međutim, prva naučna studija koja se bavila ovim fenomenom sprovedena je tek pre deset godina. Američki naučnici sa „Kanizijus” koledža u Njujorku su 2014. istraživali snove koje ljudi doživljavaju mesecima ili danima pre smrti.
Istraživanjem su obuhvaćena 66 pacijenata na odeljenju palijativnog zbrinjavanja, a sa njima su obavljena 453 intervjua tokom 18 meseci. Rezultati su bili iznenađujući: čak devet od deset ispitanika izjavilo je da ima „vizije“ bar jednom dnevno, najčešće kroz snove.
Većina pacijenata sanjala je o susretu sa preminulim rođacima ili bliskim prijateljima koji su im tokom života pružali mir i udobnost. Ovi snovi su izgledali izuzetno stvarni, sa 45 procenata učesnika koji su iskusili proročke snove dok su spavali, 16 procenata dok su se budili, dok je za 39 procenata učesnika vizija počela dok su se probudila i nastavila se nakon što su bili potpuno budni.
Osam do 11 nedelja
„Kako se subjekti približavali smrti, imali su utešne snove u kojima su sve češće viđali umrle osobe. Ove vizije su imale značajan uticaj na umiruće i njihove najmilije, smanjujući strah od umiranja i olakšavajući prelazak iz života u smrt“, zaključili su istraživači.
Proročke snove ispitanici su najčešće doživljavali osam do jedanaest nedelja pre smrti, a učestali su tri do nedelju dana pre kraja života. Studija je otkrila da su takvi snovi veoma živopisni i realistični; čak 99 odsto ispitanika ih je doživelo kao stvarnost.
Ove studije pružaju važan uvid u psihološke procese kroz koje umiru prolaze i pokazuju kako snovi mogu igrati ključnu ulogu u smanjenju anksioznosti i straha od smrti. Uvidi iz ove studije mogli bi pomoći u pružanju boljeg palijativnog zbrinjavanja i podrške za umiruće i njihove porodice.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com