Testovi količnika inteligencije (IQ testovi) koriste se prilikom zapošljavanja, prijema u školske ili naučne ustanove, kao i u psihološkim studijama o inteligenciji, Naučnici tvrde da se rezultati na njima mogu popraviti vežbom i otkrivaju kako.
Koeficijent inteligencije je skor koji se izračunava takvim testovima i pokazuje kognitivne sposobnosti pojedinca u odnosu na opštu populaciju.
Testovi obrađuju različite sposobnosti, kao što su sposobnost učenja, zadržavanja informacija, apstraktnog mišljenja, vizuelno-prostornog snalaženja…
Stručnjaci su podeljeni oko pitanja da li se vežbom može popraviti količnik inteligencije na testovima. Dr Jan Silver, stručnjak za inteligenciju i bihevioralnu nauku sa Sinsinati univerziteta, kaže da većina vežbi, kakve nude telefonske aplikacije ili onlajn kursevi, neće povećati količnik na testovima ili inteligenciju uopšte“, prenosi „Sajens alert“.
Međutim, dr Hajnek Cigler, stručnjak za psihologiju na Masarikovom univerzitetu u Češkoj, tvrdi da ljudi mogu da poprave rezultat radeći veliki broj testova.
„Radeći testove inteligencije, ljudi mogu da poprave svoj rezultat jer će im testovi postati pristupačniji, ali to ne znači da će zaista popraviti svoju inteligenciju“, kaže on.
Naučnici prave jasnu razliku između količnika inteligencije na testovima i same inteligencije. Međutim, dr Cigler podvlači da su neke vrste inteligencije povezane sa učenjem i intelektualnim vežbanjem.
„Trening takvih veština mogao bi da vodi ka boljem razvoju, posebno u mlađim godinama, ali ta veza nije jednosmerna“, kaže dr Cigler.
Profesor Dmitri Van der Linden sa Univerziteta u Roterdamu tvrdi da je moguće unaprediti skor vežbajući, pa čak i varajući, ali da to ne znači da su testovi inteligencije besmisleni.
Stručnjaci kažu da testovi inteligencije ne prikazuju sve vrste inteligencije, čak i ako nisu fokusirani samo na određenu vrstu inteligencije, jer često zanemaruju kreativnu, emocionaln ili socijalnu inteligenciju.
Profesor Robert Sternberg sa Kornel univerziteta u SAD kaže da ti testovi „ne mere naše veštine u rešavanju životnih problema“.
„Najveća komplikacija u ovoj oblasti je što ne postoji jedna definicija inteligencije. Postoji mnogo vrsta inteligencije koje mogu biti procenjene na različite načine i imaju različit uticaj na naše mogućnosti u uspešnom rešavanju raznih pitanja“, dodaje on, prenosi „Sajens alert“.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com