Naučno potvrđeno: Ljudi koji rade ove 4 stvari imaju više sreće u životu

Čini li vam se da neki ljudi oko vas jednostavno imaju sreće? Ako vas zanima u čemu je njihova tajna, imamo dobre vesti. Istraživači su otkrili da ljudi koji imaju sreće neke stvari rade drugačije, a dobra vest je da se ta ponašanja mogu naučiti.

Ričard Vajsmen, britanski psiholog, posvetio je više od deset godina karijere kako bi saznao postoji li tzv. faktor sreće. Proveo je mnoštvo intervjua, testova i eksperimenata s više od 400 ljudi kako bi otkrio po čemu se razlikuju ljudi koji se smatraju srećnicima i/ili nesrećnicima. Na osnovu svojih istraživanja napisao je četiri naučno utemeljena principa kako u svoj život privući više sreće. Evo šta treba raditi ako i vi želite da postanete srećnici.

1. Izvucite maksimum iz slučajnih prilika

Svima nama se povremeno osmehnu dobre prilike, ali pitanje je znamo li da ih prepoznamo i kako reagujemo na njih. Vajsman kaže da su ljudi koji imaju sreće vešti u stvaranju prilika, lakše ih primete i znaju da reaguju na njih kad se dogode.

Kako oni to rade? Pre svega, otvoreni su prema novim iskustvima. Oni isprobavaju stvari bez previše analiziranja i imaju opušten stav prema životu. Možda češće dobijaju u igrama na sreću jer se odvaže da igraju ili im se češće događaju uzbudljive stvari jer se usude da ih isprobaju. Oni veruju da u životu više žalimo za onim što nismo uradili nego za onim što jesmo.

Uz to, ljudi koji imaju sreće često su ekstroverti i često provode više vremena s ljudima, iz čega se rađaju nove prilike. Obratite pažnju na umrežavanje i povezivanje s novim ljudima koje upoznate. Nikad ne znate iz kojeg se novog iskustva ili poznanstva može razviti neki sretni ishod.

2. Očekujte srećne ishode

Srećni ljudi veruju u to da će im se u budućnosti dogoditi srećni ishodi. Jednostavno rečeno, oni su češće optimisti, a prema istraživanjima, čini se da se isplati biti optimist. Kad verujete da će vam se dogoditi srećni ishodi, to će uticati i na vaša ponašanja i interakcije s drugima.

Ako, na primer, verujete da ćete dobiti posao, verovatno ćete se drugačije ponašati na razgovoru za posao nego neko ko ne veruje da ima šansu. Ako igrate igre na sreću, vaša šansa da postanete srećni dobitnik veća je nego ako uopšte ne pokušavate.

Ukratko, svojim stavom i ponašanjem zapravo sami donekle možete uticati na to da se ti srećni ishodi zaista i ostvare. Ovaj fenomen se u psihologiji naziva samoispunjavajuće proročanstvo. Fora je u tome da se, kad očekujete da će nešto dobro ispasti, više trudite i ustrajete u tome i tako svojim ponašanjem povećavate šansu da stvari idu u vašu korist.

3. Uzdajte se u intuiciju

Da li vam se ikada dogodilo da ste doneli neku odluku jer ste jednostavno znali da to treba da uradite, iako se to možda nije činilo najlogičnijim izborom? U životu smo suočeni s bezbroj odluka koje mogu više ili manje uticati na naše živote. Ako vam se čini da ponekad previše razmišljate i vagate prednosti i nedostatke, pokušajte da kopirate srećnike.

Šta rade srećni ljudi kad odlučuju? Vajsmen kaže da oni slušaju svoju intuiciju i veruju onom „osećaju u stomaku“ koji im govori šta bi trebalo da urade. Čak 90% ljudi u njegovom istraživanju navodi da su verovali intuiciji oko odnosa s ljudima, a 80% ljudi kaže da im je intuicija pomogla da donesu važne odluke vezane uz karijeru.

Osim toga, oni aktivno razvijaju to svoje šesto čulo koje im pomaže da odlučuju. Na primer, možete pokušati da meditirate kako biste ispraznili um od previše misli koje vas zaokupljuju i onemogućavaju vam da se jednostavno pouzdate u intuiciju.

4. Pretvorite nesrećne događaje u srećne

Nemaju ni srećni ljudi baš uvek sreće, ali po jednoj stvari se razlikuju od nesrećnika. Oni se s nevoljama nose puno uspešnije i psihološki su otporniji. Vajsmen kaže da ovi ljudi koriste različite psihološke tehnike koje im pomažu da se nose se s nesrećom kada im se ona nađe na putu.

Na primer, oni zamišljaju kako su stvari mogle ispasti i gore, ne zadržavaju se mislima na nesreći, već gledaju kako mogu da preuzmu kontrolu i šta mogu da urade kako bi promenili stvari nabolje. Oni nastoje da uvide pozitivnu stranu loših događaja i nastoje da misle da će to možda dugoročno biti dobro za njih. Kako se kaže u narodu, razmišljaju „ko zna zašto je to dobro“ umesto da očajavaju.

Tako Vajsmen navodi primer „srećnika“ koji je slomio nogu, ali otkrio mu je da to ne smatra lošim jer je zadnji put kad je slomio nogu u bolnici upoznao medicinsku sestru koja mu je kasnije postala supruga. Dakle, čak i ako stvari izgledaju loše, dugoročni efekt može biti pozitivan.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com