Svi smo to već čuli: novac kupuje sreću. Bilo da se slažete ili ne s tom izrekom, činjenica je da nam novac potreban kako bismo platili dosadnije stvari u životu poput stanarine i režija. Naravno, takođe je zabavno i izuzetno korisno ponekad potrošiti deo svojih teško zarađenih para na sebe.
Dakle, da, novac kupuje sreću. Međutim, istraživanje je pokazalo da je to tačno samo do određene mjere. Prema istraživanju Univerziteta Purdue, postoji idealan iznos prihoda pri kojem će pojedinac biti zadovoljan novcem koji zarađuje. Ti se iznosi temelje na dva važna faktora: proceni života i emocionalnoj dobrobiti.
To konkretnije znači da se životna evaluacija odnosi na sveukupno zadovoljstvo svojim životom i ciljevima, dok se emocionalna dobrobit temeljila na svakodnevnim emocijama i osećanjima. Za procenu života, savršena tačka prihoda je 95.000 američkih dolara godišnje (nešto više od 10 miliona dinara, odnosno skoro 850.000 dinara mesečno), a za emocionalno blagostanje je 60.000 – 75.000 USD (između 535.000 i 670.000 dinara mesečno). Važno je napomenuti da se ovo istraživanje temelji na pojedincima, a ne na porodicama.
Naučnici su za potrebe istraživanja prikupili ove podatke iz Gallupove svetske ankete, ankete u kojoj je u 164 zemlje učestvovalo više od 1,7 miliona ljudi. Iznosi iz ankete su prosečni prema pitanjima o zadovoljstvu, dobrobiti i kupovnoj moći.
Premda smo dugo bili pod utiskom da nema granica kada je novac u pitanju i koliko će nas usrećiti, ovo istraživanje dokazuje da je zapravo suprotno. Previše novca zapravo može imati negativne uticaje na naše živote. Istraživanje je pokazalo da nakon što se dosegne taj prag, svako povećanje prihoda nakon toga ima tendenciju smanjenja zadovoljstva i blagostanja u našim životima.
To bi moglo biti uzrokovano činjenicom da nakon što su naše osnovne novčane potrebe zadovoljene, novac za ljude dobija drugačije, više materijalno značenje. U tom trenutku novac može postati više društveno vođen i koristi se prvenstveno kao način da se pokaže koliko tačno novca neko ima, što smanjuje našu dobrobit. Drugim rečima, možda bi trebalo dvaput razmisliti pre nego što pokažete svoj novi auto na Instagramu.
Glavni autor istraživanja, Endru T. Džeb, doktorant na Katedri za psihološke nauke Univerziteta Purdue, procenio je ove nalaze rekavši: „U tom trenutku, oni se pitaju: ‘Kako sam onako uopšteno?’ i ‘Kako se mogu uporediti s drugim ljudima?’ Mali odmak približava nivo blagostanja pojedincima koji ostvaruju nešto niže prihode, možda zbog troškova koji dolaze s najvećim prihodima. Ova otkrića govore o širem pitanju novca i sreće u različitim kulturama. Novac je samo deo onoga što nas zaista čini srećnima, a mi učimo više o limitima novca.“
Takođe ističe da iznos može varirati u zavisnosti od toga gde se pojedinac nalazi. „Postojale su i značajne varijacije među svetskim regijama, a zasićenje je kasnije nastupilo u bogatijim regijama za životno zadovoljstvo“, rekao je Džeb. „To bi moglo da bude zato što na evaluacije obično utiču standardi prema kojima se pojedinci upoređuju s drugim ljudima.“
Dakle, umesto da verujemo u prastaru priču da će nam novac uvek kupiti sreću, možda bi trebalo da počnemo da na novac gledamo u realnijem svetlu i shvatimo da postoji nešto kao što je imati previše novca.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com