Ako imate naviku da obraćate pažnju na detalje, tada ste u prilici da poboljšate sve aspekte svog života – od posla do privatnih, ljubavnih i porodičnih odnosa. Magistar psihologije Hanan Parvez objasnio je zašto je to vrlo cenjena veština kod današnjih poslodavaca, odnosno veština 21. veka, kako je neki nazivaju.
“Prvo porazgovarajmo o ljudskoj pažnji. Naši preci ne bi puno toga dobili da su obraćali pažnju na svaki mali detalj u svom okruženju. Njihovi problemi bili su jednostavni: izbegavali su predatore, pronalazili partnere, brinuli se o zaštiti porodice… Stoga, naš je sistem usresređenosti usmeren na nekoliko evolucijski relevantnih podražaja”, objasnio je Pervez.
“U poslednjih nekoliko decenija tehnologija je brzo napredovala. Situacija u kojoj smo se našli je bez presedana. Naši mozgovi ‘iz kamenog doba’ trude se da održe korak s brzom izmenom informacija i njihovom dostupnošću. Naša pažnja svakog dana se ‘rasteže’ u različitim smerovima, slično poput lutkara koji vuče konce i tako upravlja lutkom. Mnogi ljudi polako otkrivaju da je njihova pažnja raspršena svuda”, nastavo je objašnjenje profesor i dodao:
“Sledeći put kad osetite da vam je pažnja raspršena, zastanite i razmislite o tome šta to vuče vaše konce, šta odvlači vašu pažnju. To će najčešće biti upravo evolucijski relevantne teme poput nasilja, seksa, hrane, tračeva…”, napomenuo je i naglasio da nije cilj izbegavati takve teme, već biti svestan i promišljen u suočavanju s njima, prenosi 24sata.
“To nije nešto što nam prirodno dolazi”
Kaže da ljude u 21. veku s jedne strane lako ‘upecaju’ evolucijski relevantne teme, a s druge strane, problemi s kojima se suočavaju na poslu postaju sve složeniji, posebno s obzirom na dostupnost mase podataka.
“Da bismo rešili brojne složene probleme savremenog života, moramo se usredsrediti i obratiti pažnju na detalje. Ali, to nije nešto što nam prirodno dolazi. To nije ono šta za što smo programirani. Ironično, psihološki mehanizmi dizajnirani da nam pomognu da rešimo probleme u davnim vremenima sad pronalaze načine kako da reše probleme modernog doba”, kaže ovaj psiholog.
Fokusiranost na detalje je veština poželjnija od znanja
“Nekad je znanje podizalo nečiju vrednost u očima društva i poslodavaca. Iako se znanje i danas ceni, njegova vrednost se znatno smanjila zbog lake dostupnosti informacija. Sve što želite da saznate verovatno je udaljeno samo nekoliko klikova od vas. Dakle, znanje nije ‘veština’ ovog veka. Svako može da sazna ono šta želi da zna, ali malo ko se može usredsrediti i obratiti pažnju na detalje. Zato je sposobnost obraćanja pažnje na detalje postala najcenjenija veština ovog veka”, pojasnio je.
“Složeni problemi po svojoj prirodi zahtevaju da obratite pažnju na sve njihove detalje. Ljudima je svojstveno da probleme pojednostave i reše ih. Tako smo skloni da pronađemo rešenje koje nam odgovara brzo, da bismo kasnije shvatili kako je u toj priči bilo više toga nego što smo mislili”, dodao je.
Pažnja nam omogućava da vidimo samo delić stvarnosti, odnosno delić problema. Stoga, ako ne naučimo da obraćamo pažnju na detalje, verovatno nećemo imati celu sliku neke situacije.
“Složeni problemi otporni su na jednostavna rešenja i osnovna pravila. Oni zahtevaju da ih razumemo dublje. Što više podataka prikupimo o složenom problemu, to je verovatnije da ćemo pronaći pravo rešenje”, kaže Hanan Parvez.
Fokusiranost na detalje pomaže nam da se duboko zagledamo u prošlost i u budućnost. Prvo nas čini boljim rešavaocima problema, a drugo boljim planerima, a poslodavci traže i ljude koji znaju dobro da rešavaju probleme i one dobre u planiranju jer im takvi zaposleni štede vreme i novac. Rade kvalitetnije i efikasniji su.
Kako poboljšati pažnju?
“Pola bitke dobijamo shvatanjem da nam obraćanje pažnje na detalje ne dolazi prirodno. Stoga moramo da uložimo napor i osposobimo se za to. Ljudi ne obraćaju pažnju na detalje iz dva razloga: Ili nikada nisu morali da rešavaju složene probleme ili ne vide vrednost obraćanja pažnje na detalje. Naime, kad ste prisiljeni da rešite neki složeni problem, prisiljeni ste da obratite pažnju na detalje”, pojasnio je psiholog i dodao da su najveći svetski rešavači velikih problema po prirodi skromni ljudi.
Albert Ajnštajn je znao da govori: “Ne možemo da rešimo svoje probleme istim načinom razmišljanja koje smo koristili kad smo ih stvarali.”
“Dok drugi žure s rešavanjem problema za koje pogrešno misle da su jednostavni, genijalci čekaju u pozadini, čekaju da se prašina slegne. Oni znaju da stvari postanu jasnije tek tada ”, kaže Parvez, a prenosi psychmechanics.com.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com