Na krajnjem severu Pakistana, u planinskoj dolini Hunza koja se smestila u region Gilgit-Baltistan, stanuje narod koji živi i do 130 godina. Neki od njih proslavili su i 145. rođendan pre nego što su napustili ovaj svet.
Istraživači su zabeležili da žene mogu da zatrudne vrlo kasno, u šezdesetima i kasnije, a smatra se i da ne boluju od raka.
Hunze piju vodu iz ledenjaka, uzgajaju svoju hranu, a s obzirom na to da su odsečeni od gradova, ne jedu ništa prerađeno. Meso im nije svaki dan na jelovniku, dominiraju žitarice i povrće.
Ono što je izuzetno zastupljeno na njhovom jelovniku su marelice, a tokom posta danima, pa čak i mesecima, ne jedu ništa osim svježeg soka i koštica tog superzdravog voća. Praktikuju jogu, vežbe disanja i meditaciju.
Njihovo poreklo obavijeno je tajnom. Nagađa se da su potomci vojnika Aleksandra Velikog, koji ga nisu mogli slediti, nego su odlučili ostati na Himalajima. Svetlije su puti od svih susednih naroda, a njihov jezik sličniji je baskijskom nego bilo kom drugom koji ih okružuje.
O tome u kojoj meri se razlikuju od svog okruženja najbolje govori podatak da predviđeni životni vek u Pakistanu iznosi 67 godina.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com