Rukom pisano pismo Alberta Ajnštajna u kojem upozorava na opasnost od rastućeg nacionalizma i antisemitizma više od decenije pre nego što su nacisti došli na vlast prodato je za skoro 40.000 dolara.
Aukcijska kuća Kedem rekla je da je pismo, za koje se ranije nije znalo, doneo jedan anonimni kolekcionar i da je sinoć prodato na aukciji u Jerusalimu za 39.360 dolara. Početna cena bila je 12.000 dolara.
Ajnštajn je pisao pismo svojoj sestri kada je počeo da se krije nakon što su desničarski ekstremisti ubili ministra spoljnih poslova Nemačke, Jevrejina Valtera Ratenaua. Policija je upozorila naučnika da bi i njegov život mogao biti u opasnosti.
On je potom pobegao iz Berlina i sakrio se u severnoj Nemačkoj. Tada je napisao pismo svojoj voljenoj mladjoj sestri Maji, upozorivši je na opasnosti od rastućeg nacionalizma i antisemitizma godinama pre nego što su nacisti osvojili vlast, kada je bio primoran da pobegne zauvek iz rodne Nemačke.
„Ovde niko ne zna gde sam i veruje se da sam nestao. Ovde nastupaju ekonomski i politički teška vremena, tako da sam srećan što sam u mogućnosti da pobegnem od svega“, napisao je Ajnštajn.
Ajnštajnov život i spisi pomno su proučavani pošto je on jedan od najuticajnijih naučnika 20. veka.
Hebrejski univerzitet u Jerusalimu, čiji je osnivač, sadrži najveću kolekciju Ajnštajnovih spisa. Zajedno s Kalifornijskim tehnološkim institutom rukovodi Projektom Ajnštajnovih beleški. Njegova lična pisma prodavana su skupo na pojedinačnim aukcijama.
Pomenuto pismo sestri iz 1922. pokazuje da je Ajnštajn bio zabrinut za budućnost Nemačke čitavu godinu pre nego što su nacisti pokušali svoj prvi udar da preuzmu vlast u Bavarskoj.
„Ovo pismo nam otkriva misli koje su opsedale Ajnštajna u vrlo preliminarnoj fazi nacističkog terora“, rekao je Meron Eren, suvlasnik Aukcijske kuće Kedem u Jerusalimu.
Veruje se da je pismo napisano dok je Ajnštajn bio u lučkom gradu Kilu pre nego što je krenuo na dugačak put po Aziji, gde je držao govore.
Kasnije te godine Ajnštajn je dobio Nobelovu nagradu za fiziku. Zev Rozenkranc, pomoćnik direktora pomenutog projekta, rekao je da to nije prvo Ajnštajnovo upozorenje o nemačkom antisemitizmu, ali pokazuje u kakvom stanju je bio posle ubistva prijatelja i egzila koje je sebi nametnuo.
Rozenkranc je dodao da je početna reakcija Ajnštajna bila panika i želja da zauvek ode iz Nemačke, ali da je u roku od jedne nedelje promenio mišljenje.
Ajnštajn se odrekao nemačkog državljanstva 1933. godine, kada je Hitler postao kancelar i nastanio se u SAD gde je živeo do smrti 1955. godine.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com