Od sto odraslih osoba u Srbiji oko 70 njih imalo je barem jedno negativno, odnosno traumatično iskustvo tokom detinjstva koje se pamti tokom celog života, pokazala je Unicefova studija nastala u partnerstvu sa Institutom za psihologiju i Institutom za mentalno zdravlje. Pokazalo se da je psihološko zlostavljanje doživela četvrtina osoba, a zlostavljanje majke (od partnera) gledalo je 12 odsto njih. Ispostavilo se i da je seksualno zlostavljanje u detinjstvu doživelo tri odsto ispitanih odraslih osoba, fizičko zanemarivanje pet odsto, a psihološko zanemarivanje – duplo više ispitanika. Alkoholizam u porodici dobro je upamtila svaka šesta osoba, depresivnog člana porodice imala je svaka sedma, a samoubistvo se dogodilo u porodicama pet odsto ispitanika. Razvod roditelja iskusila je svaka šesta osoba, a pet odsto njih imalo je člana porodice u zatvoru.
Ova studija pokazala je i da su muškarci češće doživeli traumatična iskustva, bilo da su se našli u ulozi žrtve nasilja, učestvovali u tučama ili bili svedoci nasilja u zajednici i kolektivnog nasilja. Žene su češće delile život sa osobom koja boluje od depresije, a ispitanici iz urbanih sredina bili su više izloženi različitim oblicima negativnih iskustava, kao što su fizičko zlostavljanje, psihološko zlostavljanje, razvod roditelja, nasilničko ponašanje i nasilje u zajednici.
– Negativno iskustvo u detinjstvu označava traumatično životno iskustvo koje se događa pre 18. godine, a koje osoba pamti kad odraste. Iskustva tokom detinjstva mogu da utiču na zdravlje tokom čitavog života. Deca čije je detinjstvo je stresno ili loše imaju veću verovatnoću da usvoje ponašanja štetna po zdravlje tokom adolescencije, koja mogu da dovedu do mentalnih oboljenja ili bolesti poput raka, srčanih oboljenja i dijabetesa. Negativna iskustva u detinjstvu ne predstavljaju opasnost samo za zdravlje. Ove osobe imaju loše rezultate tokom školovanja, češće su uključene u kriminalne aktivnosti i manja je verovatnoća da postanu produktivni članovi društva. Zbog toga je naša obaveza da svoj deci obezbedimo šansu za najbolji početak i dobru osnovu za budućnost – istakla je dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku.
– Traumatična iskustva u detinjstvu utiču na sve oblasti života, pa je neophodno da se reaguje intersektorski. Potrebno je, između ostalog, da se deca edukuju o pravima koja im pripadaju, da se ojačaju roditeljske veštine, unaprede kompetencije zdravstvenog, socijalnog, obrazovnog i sistema krivičnog pravosuđa u prevenciji negativnih iskustava u detinjstvu, da se uvede potpuna zabrana fizičkog kažnjavanja dece, kao i da se obezbedi i ojača finansiranje sistema prevencije i zaštite od nasilja nad decom – istakla je Ređina de Dominičis, direktorka Unicefa u Srbiji.
– Nalazi ove studije biće od ključnog značaja za sistem socijalne zaštite, jer mogu da doprinesu unapređenju alata i procedura za procenu rizika, kao i oblikovanju službi koje se ciljano bave porodicama koje žive u uslovima višestruke deprivacije, gde su deca „na ivici” sistema zaštite i pod rizikom od stavljanja pod starateljstvo. Ministarstvo rada visoko ceni svaku vrstu naučnih istraživanja koja su osnov za planiranje politika u ovoj oblasti. U poslednje dve godine ministarstvo radi na usvajanju Strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, pratećeg akcionog plana i opšteg protokola, kao i na izmenama porodičnog zakona, koji se posebno odnosi i na zabranu fizičkog kažnjavanja. Takođe, od 5. juna počinje javna rasprava o predlogu novog zakona o deci i dečjem ombudsmanu – izjavio je Dragan Vulević, posebni savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Četvrtina dece na svetu nesrećna
Najmanje 280 miliona dece na svetu danas živi bolje nego pre dvadeset godina i ima bolju šansu da odraste u zdravom i bezbednom okruženju i dobije kvalitetno obrazovanje nego što je to bio slučaj u bilo kojem trenutku u toku protekle dve decenije, pokazuje novi izveštaj organizacije „Sačuvajmo decu”. Ipak, jednom od četiri deteta u svetu i dalje je uskraćeno sigurno i srećno detinjstvo, bilo zbog toga što žive na područjima zahvaćenim konfliktima ili zato što su prisiljena da napuste svoje domove zbog ratnih sukoba. Na ovogodišnjoj listi zemalja sačinjenoj prema Indeksu prekinutog detinjstva, koji govori o tome koliko je detinjstvo u određenoj zajednici ugroženo usled faktora kao što su loše zdravlje, neuhranjenost, isključivanje iz obrazovanja, dečji rad, brakovi maloletnika, maloletničke trudnoće i ekstremno nasilje, Srbija se nalazi na 46. poziciji. Od ostalih zemalja u regionu, Slovenija deli treće mesto sa Norveškom, Hrvatska se nalazi na 29. poziciji, Bosna i Hercegovina zauzima 38. mesto, Crna Gora je na 50. poziciji, Albanija se nalazi na 61. a Severna Makedonija na 69. mestu.
(Katarina Đorđević, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com