Pravoslavna nova godina u narodu se obično zove Mali Božić ili Mladi Božić, ponekad i Vasiljevdan. A mnogi novogodišnji običaji nastali pre promene kalendara u stvari predstavljaju produžetak ili ponavljanje nekih božićnih običaja. Tako u nekim krajevima uoči Malog Božića „unose badnjake onako isto kao i uoči Velikog Božića”.
U Boki Kotorskoj na Badnji dan su pripremali badnjake, pa polovinu nalože uoči Božića, a polovinu na veče Vasiljevdana.
Uopšte, kod zapadnih Srba ostatke božićnih badnjaka nalažu uoči Nove godine, ali tragova ovog običaja ima i u drugim krajevima. Na Kosovu su na Novu godinu ponovo palili kraj od badnjaka koji bi preostao od Badnje večeri. U Temniću su ostavljali komad božićnog badnjaka, od kojeg su na Novu godinu pravili krstiće i stavljali ih na kućnu strehu, u vinograd, u posejanu pšenicu i u košaru. Za Novu godinu se obavezno ostavlja glava, negde i plećka od pečenice, zatim pola česnice ili božićnog hleba, božićna sveća i božićna slama.
U zapadnoj Bosni, Baniji i Kordunu božićnu su slamu iznosili na gumno, gde se na Novu godinu obavljao običaj mađijskog vršenja. U tu svrhu spremao se još na Božić kolač — kovrtanj ili kovrtač, u sredini šupalj i prema obodu išaran „urezima“, i to od istog testa od kojeg i česnica, i sa istom pažnjom kao i česnica. Pored uloge koju je imao u mađijskom vršenju, kovrtanj su stavljali volu dešnjaku na rog, pa se gatalo kakva će biti letina prema tome na koju stranu kolač padne. Kovrtanj je morao da okusi svaki ukućanin, a pre svanuća kovrtanj se morao dati i svoj stoci. Ostataka i tragova mađijskog vršenja bilo je i u drugim krajevima.
U okolini Maglaja na Mali Božić, pre sunca, iznosili su slamu na gumno, pa bi decu proterali po slami. Na Kosovu se verovalo da se na dan Svetog Vasilija kote mečke i „zbog toga im svaka kuća pravi kolomboćne barenice za povojnicu“. Barenice meću deci po parče u čanak, „a ona sa tom barenicom trče na guvno kod stožera, te je tu pojedu, što znači da će se žito lako gruvati pri vršidbi“. Barenica, u stvari, odgovara česnici, jer u nju meću „male šljivove grančice i po jednu paru, namenjenu na svaku vrstu stoke, pčela i na zdravlje ljudi, pa gledaju šta će ko od kućne čeljadi naći“.
U nekim se krajevima kolač sreće mesio i za Novu godinu. U Levču i Temniću „najglavniji običaj o ovom prazniku jeste pravljenje česnice ili gruvanice“, pored običaja koji su vezani za božićnu česnicu. U Vojvodini „ne mese svuda česnicu za Božić, gdikoji to na Mali Božić čine“.
Kod Srba graničara na Božić su, pored česnice, spremali vasilicu, koju su jeli na Novu godinu. U užičkom kraju za Novu godinu mesili su vasiljicu od projinog brašna. U Homolju se toga dana prže mali pšenični kolači — vasilice — i dele deci iz kuće za pokoj mrtvih. Negde se novogodišnji kolač zove maslenica, u Resavi mečki povojnica, a u Leskovačkoj Moravi poparenica. U Gruži na Mali Božić polaznici dobijaju od domaćica koje su polazili o Božiću bušnu pogaču. O ručku se obavezno pojede glava božićne pečenice, a posle ručka ispraća se polaznik, prenosi Nacionalna geografija istraživanje objavljeno u časopisu „Etnolog“ 1970.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com