Nemačka vlada uvodi svojevrsnu “zelenu kartu” kojom namerava da ublaži ogroman nestašicu radne snage. Kako piše Deutsche Welle, takozvana “Chancenkarte” ili “karta prilike” u slobodnom prevodu predstavljena je javnosti ove nedelje.
Ministar rada Hubertus Heil objasnio je da će “karta prilike” ponuditi strancima mogućnost da dođu u Nemačku kako bi potražili posao, čak i ako nemaju prethodnu ponudu nekog nemačkog poslodavca.
Jednostavnije od Kanade
Ipak, moraju da ispunjavaju barem tri od četiri kriterijuma. To su posedovanje fakultetske diplome ili stručne kvalifikacije, radno iskustvo od najmanje tri godine, znanje jezika ili prethodno boravište u Nemačkoj te da su mlađi od 35 godina.
Time je nemački model daleko jednostavniji od na primer kanadskog bodovnog sistema za “zelenu kartu”. Kako je pojasnio Heil, broj “karti prilika” biće ograničen, a vlada će svake godine odobravati određen broj, zavisno od potreba tržišta rada.
Da bi ovaj sistem mogao da pomogne nemačkim poslodavcima smatra i Sowmya Thyagarajan, Indijka koja je 2016. došla u Hamburg kako bi dovršila svoj doktorat iz vazduhoplovnog inženjerstva.
Danas je direktorka vlastite kompanije Foviatech koja se bavi softverom za sektor prevoza i zdravstvene nege. “Mislim da ovaj sistem može da bude vrlo dobra prilika da stranci dođu ovde da rade. Posebno zato jer se smanjuje populacija mladih u Nemačkoj”, kaže Thyagarajan.
Kaže kako trenutno njena kompanija pri zapošljavanju daje prednost državljanima Nemačke i članica Evropske unije, jednostavno zato jer je “papirologija” pri zapošljavanju državljana trećih država prevelika.
Međutim, deo analitičara smatra da će “karta prilike” dodatno zakomplikovati sistem imigracije. “Ovo postavlja nepotrebno visoke prepreke i čini sistem još složenijim”, komentarisao je Holger Bonin, direktor istraživanja Instituta za ekonomiku rada (IZA) iz Bona, prenosi Poslovni dnevnik.hr.
Prema njegovom mišljenju, Heilov sistem jednostavno zahteva dodatno birokratizovanje. “Zašto ga nisu učinili jednostavnijim? Na primer, odobriti strancima vizu kako bi potražili posao, a ako ga ne nađu u određenom razdoblju, moraju napustiti Nemačku”, ističe Bonin.
Dodaje da kriterijumi koji zahteva “karta prilike” poslodavci mogu da zatraže prilikom procesa zapošljavanja. “Ne treba im birokratski dokument za predselekciju”, navodi taj analitičar.
Štaviše, neki kriterijumi koje zahteva “karta prilike” delu nemačkih poslodavaca nisu toliko važni. Na primer, kompaniji sa zaposlenima iz niza država gde se uglavnom komunicira na engleskom, znanje nemačkog jezika ili pređašnje boravište u Nemačkoj neće biti presudno za odabir zaposlenih sa “kartom prilike”.
Sowmya Thyagarajan smatra kako su kriterijumi koji se tiču kvalifikacija i znanja jezika važni, ali nije sigurna u potrebu ograničavanja starosti onih koji će aplicirati. “Nije bitno da su mladi, već koliko su kvalifikovani”, smatra Thyagarajan.
Problemi nisu od juče
Ova “nemačka Indijka” skeptična je i oko kriterijuma trogodišnjeg radnog iskustva jer u nekim slučajevima završetak školovanja daje i potrebnu stručnost. “Za neke poslove nije potrebno da imate iskustvo, dok je druge to jedino bitno”, ocenjuje Thyagarajan. Nedostatak stručne radne snage nije problem s kojim se Nemačka bori od juče.
Federacija nemačkih udruženja poslodavaca u metalskoj i elektrotehničkoj industriji ističe da dve od pet kompanija iz njenog članstva ima problema s proizvodnjom zbog nedostatka kvalifikovanih radnika. Centralno udruženje zanatlija (ZDH) tvrdi da Nemačkoj godišnje nedostaje oko 250.000 kvalifikovanih zanatlija.
U poslednjih nekoliko godina raste broj kvalifikovanih stranih radnika koji u Nemačku dolaze iz država van EU, ali je i dalje relativno mali. Prema službenim podacima, 2019. registrovano je malo više od 60.000 kvalifikovanih radnika, što je tek 12 posto od ukupnog broja imigranata iz trećih država koji su te godine došli u Njemačku.
U privlačenju stručne radne snage Nemačka ima nekoliko kulturoloških nedostataka u odnosu na druge zapadne države – nemački se globalno mnogo manje govori od engleskog. “Kvalifikovani radnici uvek gledaju da dođu u zemlje gde se govori engleski”, kaže Sowmya Thyagarajan.
Drugi je problem što nemački poslodavci po pravilu traže veći set isprava, diploma i sertifikata nego u drugim državama, a često ti dokumenti nisu priznati u Nemačkoj. Njihovo priznavanje često traje mesecima.
“Ti problemi neće biti rešeni uvođenjem ‘karte prilike’”, kaže Holger Bonin. Postoje i drugi sistemski problemi za nemačke poslodavce. Tamošnji savezni sistem rezultira situacijom da kvalifikacija u jednoj saveznoj pokrajini nije priznata u drugoj. U svakom slučaju, ministra Heila čeka još mnogo posla.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com