Džejms Hamblin iznenadio je svet kada je objavio da se nije tuširao pet godina. Doktor i predavač na Jejlu za svoju knjigu „Clean: The New Science of Skin“ odlučio je da sprovede eksperiment sa samim sobom.
Naime, Hamblin se tokom pisanja knjige odlučio da se fokusira na naš najveći organ – kožu. Tokom eksperimenta i istraživanja došao je do nekoliko važnih lekcija. Prvo, kaže da opsednutost sapunom može uzrokovati alergije.
„Ceo taj put istraživanja i učenja u mojoj knjizi o mikrobiomu kože i istoriji verovanja o higijeni i čistoći stvarno me je naterao da promenim svoje navike“, kaže.
Po njegovom mišljenju, mikrobi su prisutni u okolini i to se neće promeniti ako se osoba istušira. On veruje da su mikrobi neophodni za održavanje zdrave ravnoteže, primera radi u probavnom sistemu.
„Znate da pokušaj iskorenjivanja mikroba u vašim crevima nije najbolja stvar koju možete da učinite“, ističe.
Iako ne koristi šampon ni gel za tuširanje, Hamblin pere ruke sapunom. Osim toga, održava određene navike, a voda je i dalje njihov važan deo.“Još uvek ponekad ovlažim kosu. Iz mog kupatila su nestale kreme, pilinzi i dezodoransi. Ali i dalje perem zube. Radim samo ono što smatram zadovoljavajućim ili stvarno potrebnim u medicinskom smislu“, zaključio je.
Veza sapuna i kapitalizma
Hemijski gledano, sapun je vrlo jednostavan. Kombinujte masnoću i bazu kako biste stvorili molekule tenzida. Masnoća može biti životinjskog ili biljnog porekla, a masne kiseline i molekule glicerina stvaraju trigliceride. Pomešajte ovu smesu s kalijumovom lužinom, zagrejte i pritisnite pa pričekajte da se masne kiseline odvoje od glicerina. Kalijum ili natrijum vežu se za masne kiseline. To je sapun.
Ono što zapravo plaćate je ambalaža i miris. Tokom 1790. godine prvi patent u istoriji je odobrio korišćenje pepela u metodi proizvodnje sapuna. Nije to bio hit jer je trebalo poraditi na količinama. Previše lužine rezultovalo je opeklinama. Trebalo je proći stoleće pre nego što su američke kompanije uverile ljude da je nužno redovno se kupati.
Kao i kod svega s kapitalizmom, mala količina ne stvara dobit. Zato su marketinški stručnjaci uverili javnost da im treba puno.
– Kapitalizam ništa ne prodaje toliko delotvorno kao status. A ako je malo dobro, onda je više još bolje – piše Hamblin.
Sapun je ušao u mainstream, a uskoro ga je zahvaljujući običnoj hemiji trebalo sve više.
Kozmetička industrija nije regulisana
Hamblin je isprobao još jedan projekt za svoju knjigu. Lansirao je vlastitu kozmetičku liniju. Jednog dana je otišao u trgovinu i kupio sirovine kao što su ulje jojobe, kolagen, shea maslac i još nekoliko sitnica. Sve ih je izmešao u svojoj kuhinji, naručio staklenke u koje je to sve usuo, kupio je nalepnice na Amazonu. Ukupno je potrošio oko 150 evra za sve što mu je bilo potrebno, uključujući i web stranicu svog brenda. A zatim je lansirao Brunson + Sterling, kremu za muškarce koje je nudio po cijeni od približno 150 do 250 evra.
Nije prodao niti jednu, ali to nije bila poenta. Na izložbi je primetio teglice SkinCeuticalsa s kremom koja sadrži feruličnu kiselinu. Prodavali su ih po ceni od oko 140 evra, iako ta topikalna kiselina nije ništa delotvornija u poboljšanju zdravlja kože od jedenja pomorandže. Kolagen isto tako. Naime, ispijanje kolagena ne čini ništa za vašu kožu jer ga razgrađuju enzimi u probavnom traktu. Ipak, uprkos tome i dalje mnoštvo kompanija tvrdi da vam to omogućuje sjajnu kožu i to vam naplaćuju.
Neverovatno, ali Hamblin nije morao da prijavi bilo koji sastojak svoje kozmetike američkoj Agenciji za hranu i lkove (FDA), regulatornom telu u SAD-u. Također nije morao da proveri učinke svoje kreme ni da pruži dokaze o njenoj bezbednosti. Sve što je trebao da učini bilo je to da se prijavio za poslovnu dozvolu, a FDA mu ne može opozvati proizvode. Vladin sigurnosni sistem oslanja se na kodeks časti – a postoji mnoštvo preduzeća koja su manje nego poštena. Toliko o marketingu.
Prevara sa dezinficijensima
Trebamo li koristiti maramicame za dezinfekciju površina baš za sve? Hamlin kaže da ne trebamo. Zapravo, da bi maramice delovale, morate ih ostaviti na površini oko 10 minuta.
– Proizvod ne ‘ubija 99,9% bakterija’ na način na koji ga ljudi zapravo koriste, brzim brisanjem površine – ističe Hamblin i predlaže redovno brisanje radne površine vodom i sapunom. Redovno ubijanje bakterija nije najzdravija praksa. Slično antibioticima, prekomerna upotreba dezinfekcijskih sredstava čini proizvode za čišćenje nedelotvornim.
Životinje imaju miris. Ti si životinja
Reklame sapuna koje su pokrenule savremeni marketing oslanjale su se na jedan koncept, a to je telesni miris. O telesnom mirisu razmišljamo kao o nečemu što nam je nametnuto, ali i to je svojevrsna umetnost. Naša stopala imaju svojstven miris zahvaljujući Bacillus subtilis, bakteriji sa snažnim protiv gljivičnim delovanjem. Obuća nije bila dostupna tokom većeg dela ljudske istrorije, razdoblja u kojem su smrdljiva stopala imala snažan evolucijski karakter.
– Nismo evoluirali da bismo mirisali, evoluirali smo u harmoniji sa zaštitnim mikrobima koji su nam slučajno neugodni – piše Hamblin.
Iako brojni stručnjaci u industriji wellnessa i nege kože verovatno imaju dobre namere, toliko toga što se prodaje neupotrebljivo je, pa čak i šteti. Marketinška mašina čini da se osećamo manjima kako bismo kupili više proizvoda koji će nam pomoći da se osećamo većima. Hamblin zaključuje da bi kompanije koje prodaju proizvode utemeljene na naučnim dokazima zauzele suprotan pristup nezi i higijeni kože: manje je više. Kako to nikada neće stvoriti milionsku dobit, nastavljamo žrtvovati zdravlje u ime brendiranja, prenose mediji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com