Žarko Laušević je proslavljeni jugoslovenski i srpski glumac koji će ostati upamćen po nezaboravnim ulogama koje je ostvario u pozorištu, TV-u i na filmu, ali i po potresnim knjigama koje su bile svedočanstvo teških godina koje je ovaj glumac proveo u zatvoru.
Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Na filmu je debitovao 1982. godine, ulogom u produkciji „Progon”.
U svom bogatom stvaralaštvu ima veliki broj filmova, serija, pozorišnih komada i nekoliko knjiga, piše Sensa.
Proslavljeni glumac ostavio je za sobom neizbrisiv trag, a mi sada predstavljamo delić njegovog brilijantnog uma i široke duše u devet kratkih misli.
- A šta je drugo život nego čekanje smrti? Kao u nekom Čistilištu. Kao u velikoj čekaonici osluškujemo spoljašnjost.
- Svako duže odsustvo dragih lica učini da ih idealizujemo. Pamtimo njihove najbolje dane i najsvetlije trenutke.
- Ako najgore je noćas, sutra može biti samo bolje.
- Svako priča sa svojom tišinom, a tišina svašta kaže!
- Sve laži, sve pakosti, sva nespokojstva ovog sveta dolaze iz sumnje. Da nema sumnje ne bi bilo toliko zla.
- Nije ovo loše vreme, ovo smo loši mi. Mi smo ti kojima život prolazi voleći pogrešne i gazeći one prave.
- Svi mi putujemo snovima. Svi smo putnici na autoputu života. Skitnice na kolovozu čežnje. Beskućnici u domu ljubavi. Borci u ratu tuge. Izgubljeni tražimo. Neshvaćeni shvatamo. Nevoljeni volimo. Nesigurni se nadamo. I svi smo isti. I svi smo različiti.
- Oni koji duboko vole nikad ne ostare; ako i umru od starosti, umru mladi.
- Čovek je jako dobar advokat za svoje greške i jako dobar sudija za tuđe.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com