Komandant baze Bondstil na Kosovu Nik Dučić rekao je da sebe vidi kao Amerikanca srpskog porekla i u intervjuu za Prvu opisao svoj dolazak na KiM, ali i šta za njega znači boravak u delu sveta iz kog su mu preci.
Kako je rekao u razgovoru sa Jovanom Joksimović i Srđanom Predojevićem, Kosovo je „mesto iz snova“ gde su mogli da ga rasporede.
– Da dođem na područje odakle je moja porodica, kao i da mogu da radim posao koji radim u Americi. To za mene ima kako istorijski, tako i lični značaj – rekao je on.
Na pitanje šta je prvo pomislio kada su mu rekli da ide na Kosovo, Dučić navodi da je nezgodno uvek kada treba objasniti porodici da vas neće biti deset ili 11 meseci.
– Većina Amerikanaca nikada nije čula za Kosovo. Kada čovek pogleda mapu i pronađe Kosovo, onda krene istraživanje o Kosovu, njegovoj istoriji… – rekao je Dučić.
Kako je dodao, na Kosovu je bio 2010. godine. Tada je bio raspoređen u Ukrajini i pratio je neke ljude u poseti ukrajinskom kontigentu KFOR-a, dok su još bili na Kosovu.
– Ovoga puta sam posetio razne crkve i manastire koje prvi put nisam imao priliku da obiđem. Svake nedelje posetim drugu crkvu ili manastir. Obišao sam Lješić na severu, pa onda manastir Sokolica, bio sam u Peći, u Dečanima… Mislim da sam obišao petnaestak različitih crkava i naravno, seo sam da pričam sa narodom, slikao se… Imao sam jako prijatne razgovore – dodao je Dučić.
Dučić je govorio o srpskom poreklu. On je pravoslavac, njegova supruga je Ruskinja. Ima troje dece i svi nose srpska, odnosno ruska imena, a neki čak tvrde da je potomak Jovana Dučića.
– Supruga mi je, sa majčine strane, iz Crne Gore, a sa očeve iz Moskve. Moja porodica je sa obe strane iz Trebinja. Iz nekih dokumenata koje sam imao priliku da vidim, sa dedine strane postoji veza sa Jovanom Dučićem, neki su rod, u svakom slučaju su iz istog kraja. Čitao sam o njemu, nedavno sam dobio jednu Dučićevu knjigu prevedenu na engleski i krenuo sam da je čitam – naveo je Dučić.
Dučić navodi da misli da su ljudi srećni kada naiđu na njega.
– Slikamo se, drago mi je što možemo da popričamo i da ih ih jednostavno uverim da jesam srpskog porekla, redovno se pridržavam običaja svoje pravoslavne vere. Moja porodica slavi slavu i pokušavamo da negujemo običaje koje smo dobili od moje babe i dede – rekao je on, dodajući u razgovoru sa novinarima da je u pitanju Sveti Nikola.
Porodica mu nedostaje, a u Ameriku će za nekoliko nedelja, da iskoristi odustvo. Kod kuće, u San Dijegu, posle Bondstila, čekaće odluku gde će dalje biti raspoređen.
Dučićev otac je bio američki marinac od 1950. do 1953. Njegov otac, kada je stigao u Ameriku, počeo je Prvi svetski rat, bio je prestar za vojsku.
Kako kaže i njegova deca vole taj vojnički segment života, ali nisu srećni gde im je otac.
– Ovo je drugi put u tri godine da sam raspoređen u inostranstvu, što znači da sam odvojen od porodice. Ali što smo duže odvojeni, to je slađe kad se ponovo okupimo. Ćerka Natalija ima 11 godina, Luka ima 10, a Ivan 6 godina – rekao je on.
Kako kaže, kada ga neko pita da li je srpsko-američkog porekla ili je Amerikanca, kaže: “Ja sam Amerikanac srpskog porekla, tako sam vaspitan“.
Decu uči i srpskim i ruskim običajima. Dodaje da su skoro svi njegovi preci iz oblasti oko Trebinja. Diplomirao je nuklearnu fiziku, a sprema magistarsku tezu iz oblasti proučavanja svemira.
– Moja deca shvataju važnost i razumeju moj položaj kao komandanta, da to nosi odgovornost i da moram da budem u inostranstvu. Zavisno gde budem raspoređen idući put, ako bude u Evropi, ići ću sa porodicom da možemo da budemo zajedno – priča Dučić o budućnosti.
(B92)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com