Kaže se da zmija ujeda čoveka samo u dva slučaja: iz straha i ako nagazite na nju. Najopasnije su kada su u sezoni parenja ili čuvaju svoje mlade.
Osnovna razlika između otrovnih i neotrovnih zmija je ta da otrovnice imaju trouglastu glavu i sužen vrat, a neotrovnice imaju glavu jajastog oblika i širi vrat.Otrovne zmije imaju jedan ili dva zuba iz kojih ispuštaju otrov.
U zmijskom otrovu postoje, zapravo, dve vrste otrova. Jedan deluje razorno na nervni sistem, njega toplota ne uništava, drugi deluje na krv i krvarenje.
Ima ljudi koji su otporni prema zmijinom otrovu (imunitet). Neki se sa tom otpornošću rađaju, a drugi je steknu ujedom zmije sa blažim otrovom ili davanjem seruma protiv ujeda zmije.
Klinička slika
Na mestu ugriza vidljive su dve male ubodne rane koje ne krvare. Ubrzo se na tom mestu pojavljuje crveni prsten koji postaje plavkast, tj. rana postaje plava i javlja se otok. Nešto kasnije na tom delu tela javlja se utrnulost. Nakon što uđe u krv, otrov se širi po celom telu. Otrovana osoba oseća i slabost i drhtavicu, vrtoglavicu, ubrzava mu se puls i otežava disanje, bleda je, može doći do delimičnog ili potpunog zatajenja bubrega. Krv može prestati da se zgrušava, ugrizena osoba često povraća i ima dijareju, gubi svest. Kasnije se javljaju konvulzije i potpuna neosetljivost (koma). Delirijum, konfuzija i konvulzije najavljuju intrakranijalno krvarenje, koje je najčešći neposredni uzrok smrti.
Ako ne reagujete na vreme, dolazi do paralize centra za disanje, a nešto kasnije i srce prestaje da radi.
Mesto ugriza je vrlo važno za razvoj simptoma. Najopasniji su ujedi na glavi ili vratu, ili ako je zmija ubrizgala otrov direktno u krvni sud.
Prva pomoć
Nemojte paničiti jer ima dovoljno vremena (i nekoliko sati) da dođete do lekara. Ne postoji opšta saglasnost u pogledu lečenja. Svi se slažu da je neophodan apsolutni odmor, jer kretanje ubrzava cirkulaciju krvi i apsorpciju otrova. Neki autori ne preporučuju stavljanje zavoja preko mesta ugriza, zabranjuju primenu leda zbog pojačane nekroze, zabranjuju zarezivanje rane i usisavanje sadržaja. Preporučuju imobilizaciju i hitan transport do objekta gde se može primiti antiotrov.
Većina autora ima gotovo suprotno mišljenje i predlaže sledeće postupke: ugrizeni ekstremitet treba previti, umereno zategnuti zavojem neposredno iznad mesta ugriza i imobilizovati. Povremeno (3-5 minuta) opustite zavoj jer krv mora cirkulisati kroz zatrovan deo tela, odnosno od vena do srca. Na samom mestu ugriza, kroz kožu se naprave dva poprečna reza (slovo „X“) na dubini od 3-4 mm, te se pusti da rana prokrvari. Tako će većina otrova izaći s krvlju. Usisavanje rane ustima se nikako ne preporučuje, jer je i najmanja rana na ustima ili usnoj duplji, kao i slomljeni zub, dovoljna da otruje osobu koja pokušava da pomogne. Rezovi se prave nožem, britvom ili drugim oštrim predmetom čija je oštrica spaljena na plamenu ili obrisana alkoholom. Treće što treba učiniti u slučaju ugriza zmije je staviti jak rastvor hipermangana na ranu i, ako je moguće, ubrizgati jednopostotni rastvor hipermangana svuda oko rane. Dajte žrtvi što je moguće više tečnosti: ali nikada alkohola. Zatim ga treba što pre prevesti u najbližu zdravstvenu ustanovu gde će dobiti serum protiv ugriza zmija, piše Novi.ba.
Tretman
U najkraćem mogućem roku dati antiviperinum serum (intravenozno ili intramuskularno), prema protokolu sa testiranjem na preosetljivost. Serum antiviperinum je efikasan protiv poluotrovnih i otrovnih zmija koje se javljaju u Evropi.
Deci sa alergijskim oboljenjima ili reakcijama, kada se dobiju podaci iz lične i porodične anamneze, poželjno je davati serum antiviperinum u bolničkim uslovima, intramuskularno i sa oprezom.
Iz rane treba uzeti mikrobiološki bris, a zatim isprati antiseptikom.
U svim slučajevima potrebno je proveriti i primeniti antitetanusnu zaštitu i dati antibiotike koji pokrivaju gram-negativnu i anaerobnu floru koja dominira ustima zmije.
Bol treba suzbiti davanjem analgetika. U slučaju izražene hemolize treba dati transfuziju koncentriranih eritrocita, a kod diseminirane intravaskularne koagulacije plazmu. Neophodno je održavati diurezu i sprečiti ili lečiti šok. Hirurško lečenje je neophodno kada dođe do nekroze tkiva. U slučaju velikog otoka koji remeti arterijsku cirkulaciju ekstremiteta, indikovana je hitna fasciotomija.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com