Nikola Tesla je tokom svog života nastojao da reši neke od najvećih misterija nauke. Briljantni pronalazač je živeo izvanrednim životom – stvarajući inovacije poput struje, naizmenične struje i pronicljivo zamišljajući svet „bežične komunikacije“. Ali kada je umro sam i siromašan 1943. godine u Njujorku, ostavio je za sobom mnoštvo misterija.
Detinjstvo Tesle
Majka Nikole Tesle bila je najvažnija ličnost u njegovom detinjstvu, žena sa mnogo talenata, a priča se i da je Nikola od nje nasledio talenat i želju za istraživanjem.
Otac Milutin je bio pravoslavni sveštenik. Nikola je imao brata Daneta, starije sestre Angelinu i Milicu, koje su se zvale Milka, i mlađu sestru Maricu. Sa pet godina, Dane je pao sa konja i umro. Smatra se da je Milutin zbog gubitka starijeg sina dugo odbijao da mlađem Nikoli dozvoli da uči van kuće. Njegova sestra Marica mu je bila dosta fizički slična. Kao i Nikola, imala je karakteristične crte lica.
Porodica velikog naučnika preselila se u Gospić nakon Danetove smrti. Očekivalo se da će Nikola krenuti očevim stopama i postati sveštenik, ali mu je to bilo neprihvatljivo. Po završetku srednje škole vratio se u Gospić i oboleo od kolere, piše Net.hr.
Njegov otac nije bio zainteresovan za njegovo obrazovanje
„U trenutku za koji su mislili da mi je poslednji, otac mi je upao u sobu. Još uvek se sećam njegovog bledog lica dok je nesigurnim glasom pokušavao da me oraspoloži. Rekao sam mu: „Možda bih mogao da se oporavim ako me pustiš da učim inženjerstvo“. „Ići ćeš u najbolju tehničku školu na svetu“, odgovorio je svečano, a ja sam znao da to misli“, pisao je kasnije Nikola, koga su uvek zanimale samo prirodne nauke. Bio je posvećen učenju, ali njegov otac, uprkos tome što je jasno želeo da mu sin dobije fakultetsku diplomu, nije pokazivao mnogo interesovanja za obrazovanje svog sina. Ravnodušnost oca mladog Tesle umalo nije ubila njegovu želju za učenjem.
Visoku tehničku školu u Gracu upisao je 1875. Zaposlio se pre diplomiranja. Prvi posao mu je bilo mesto pomoćnog inženjera u Mariboru, a dobio ga je iste godine kada mu je otac umro, 1879. Međutim, nije hteo da odustane od namere da ispuni očevu želju, pa je 1880. otišao u Prag da završi fakultet. Shvatio je da učenje previše opterećuje njegove najmilije, pa je u jednom trenutku to prekinuo. 1881. radio je u Centralnoj telegrafskoj kancelariji u Budimpešti. Zatim je radio u Telefonskoj centrali, gde je napravio niz tehničkih poboljšanja. Zaposlio se u Edisonovoj telefonskoj ekspozituri u Parizu u jesen 1882. godine.
Poslednje reči koje mu je rekla majka
Tesla je često boravio u Evropi, držao predavanja u Londonu i Parizu. Tokom jedne posete Francuskoj saznao je da mu je majka teško bolesna. Odmah je otišao kod nje.
„Stigao si, Niđo, ponosu moj“, bilo je poslednje što mu je rekla majka.
Tri nedelje nakon njene smrti, Nikola je ostao u Gospiću i selu Tomingaj kod Gračaca, rodnom mestu svoje majke i manastiru Gomirje u kome je arhimandrit bio njegov stric Nikolaj.
Usamljeni život vezuje se za Tesline pozne godine. U biografijama je zapisano da je poslednje godine života proveo hraneći golubove koje je obožavao. Živeo je od godišnje naknade iz zavičaja. Doživeo je nesreću 1937. godine kada ga je udario taksi u Njujorku. U nesreći su polomljena tri rebra, a oporavak je trajao šest meseci.
Zašto se Nikola Tesla nije oženio?
„Moji izumi su moja deca, a moja jedina želja je da preko njih šaljem poruke budućnosti. Žena je fantastično stvorenje kojeg nisam dostojan“, rekao je Nikola Tesla, koji je idealizovao žene.
„Odlučio sam da svoj život posvetim poslu i zato se odričem ljubavi i društva dobre žene. Smatram da bi muzičar, pisac ili bilo koji drugi umetnik trebalo da se oženi. Samo ih inspiracija vodi ka većem uspehu, ali istraživač je drugačije prirode, ima toliko strasti u sebi i divljine – da, ako se preda ženi, sve će joj predati, šteta, jer smo nekada bili tako usamljeni“, prokomentarisao je Nikola Tesla razloge zašto se nije oženio.
Umro je 1943. godine u 87. godini, u hotelskom apartmanu 3327 na 33. spratu hotela New Yorker. Zvanično je zabeleženo da je preminuo od tromboze srca 7. januara 1943. godine u 22.30 časova. Umro je siromašan i u dugovima.
Sahrana je obavljena 12. januara u crkvi Svetog Jovana Krstitelja u Njujorku. Sahrani je prisustvovalo oko 2.000 ljudi. Posle njegove smrti, kovčezi u kojima su bili Teslini papiri, diplome i njegove laboratorijske beleške su zapečaćene. Mnogi veruju da su tražili dokaze o Teslinom „zraku smrti“, uređaju koji je mogao zauvek da promeni ratovanje, kao i sve druge izume koje su mogli da pronađu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com