Bogati ljudi osećaju pozitivnije emocije kada su fokusirani na sebe, sugeriše novo istraživanje. Bogatstvo može da učini ljude više egocentričnima i sebičnima, od onih koji ostvaruju niske prihode, prenose mediji u regionu..
Stara izreka da „novac ne može da kupi sreću“ je možda i tačna, ali on ipak može da utiče na to što čoveka čini srećnim. Prema istraživanju Udruženja psihologa Amerike, ljudi sa nižim prihodima pronalaze sreću u drugim ljudima, kroz osjećaj ljubavi i saosećanje. Dok bogati ljudi pronalaze sreću u sebičnijim osobinama – kakav je ponos.
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 1.519 ljudi iz SAD, a među ispitanicima je bilo 752 muškarca i 767 žena. Studija je, umesto merenja sreće, uporedila finansije svakog ispitanika sa time koliko često osećaju sedam pozitivnih emocija: zabavu, zadivljenost, saosećanje, zadovoljstvo, entuzijazam, ljubav i ponos.
Istraživači su došli do saznanja da oni ispitanici koji spadaju u bogatiju kategoriju socioekonomskog spektra imaju veću tendenciju da dožive emocije koje su fokusirane na njih same – poput zadovoljstva i ponosa.
U poređenju sa njima, pojedinci sa nižim prihodima češće bi osećali pozitivne emocije vezane uz druge ljude, posebno saosećanje i ljubav. Siromašniji ljudi, u većoj meri, takođe, osećaju zadivljenost i lepotu u svetu koji ih okružuje. Kada je entuzijazam u pitanju, nije bilo razlike među ispitanicima.
Kako prenose mediji, proteklih decenija, istraživanja su se uglavnom fokusirala na negativan uticaj siromaštva, dok ova studija ukazuje da sreća ljudi sa niskim prihodima dolazi iz dubine. Ljudi sa visokim primanjima teže da nađu pozitivno u sopstvenim postignućima ili statusu, dok siromašniji sreću crpe iz većih dubina.
– Pojedinci sa niskim primanjima razvili su načine da se nose, da nađu smisao, radost i sreću u svojim životima uprkos relativno teškim okolnostima. Bogatstvo vam ne garantuje sreću, ali može da vas predisponira da očekujete drugačije oblike sreće. Na primer, da li se oduševljavate sami sobom ili svojim prijateljima i vezama, – zaključuje glavni autor studije Pol Pif sa Univerziteta Kalifornija.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com