Kompanije u evrozoni postale su očajne u potrazi za radnicima, naročito u vrlo traženim zanimanjima poput informatičkih.
Zato su uvele novčane bonuse za pojedine faze procesa selekcije.
FT (Financial Times) navodi primer „Deutsche Familienversicherunga“, brzorastuće osiguravajuće kuće, čiji se osnivač Stefan Knol dosetio donedavno nezamisliivog načina privlačenja potencijalnih zaposlenih.
Svi u problemu
Kandidatima čije biografije izdvoji nudi 500 evra ako dođu na prvi razgovor za posao. Prolazak u drugi krug intervjua donosi još 1.000 evra, a uspešan završetak šestomesečnog probnog roka Knolova kompanija nagrađuje sa čak 5.000 evra, prenosi Poslovni dnevnik.
„Posebno je teško pronaći bilo koga sa IT veštinama. Takmičimo se sa džinovima poput Alijanca koji bez mnogo problema mogu zaposliti stotine stručnjaka iz celog svijeta. Međutim, mi nismo zainteresovani za zaposlene iz, na primer, Indije, već želimo ljude odavde, iz Frankfurta“, kaže Knol.
Njegov neuobičajeni pristup zapošljavanju pokazuje koliko se nestašica radne snage proširila Nemačkom, ali i ostatkom Evrope.
Nestašica radnika posebno je vidljiva u delatnostima IT-ja i zdravstvene nege. Radnika nedostaje i u građevinarstvu usled ekspanzije građevinske aktivnosti. I ugostiteljima je teško da pronađu radnike, pre svega zbog neizvesnog smera pandemije koja ta radna mesta čini posebno nesigurnim zbog mogućih novih epidemioloških mera.
Međutim, nedostatak radnika primetan je i u ostalim sektorima. Anketa među 9.000 nemačkih kompanija koju su u oktobru sproveli razvojna banka KfW i ekonomski institut Ifo pokazala je da 43 odsto njih ima problema sa nedostatkom kvalifikovane radne snage. To je najviši udeo od ujedinjenja Nemačke 1990. godine.
U Francuskoj 54 odsto kompanija iz uslužnog sektora ima problema sa zapošljavanjem, najviše od 2000. godine. Međutim, države evrozone sada imaju priliku da srežuinezaposlenost koja je jedan od najvećih ekonomskih problema u tom području još od prethodne krize 2008. godine.
Podsećanja radi, nakon 2008. nezaposlenost u evrozoni rasla je četiri godine. Sada je rekordno niska, snizivši se u novembru prošle godine na 7,2 odsto. Štaviše, primetno pada i nezaposlenost mladih, pa se spustila na istorijski niskih 15,5 odsto.
Superbrzi oporavak
I sve to uprkos činjenici da je završen glavni deo programa očuvanja radnih mesta u vreme pandemije. Evropska centralna banka procenila je da je u oktobru prethodne godine još samo 1,8 odsto radnika u evrozoni bilo „na čekanju“ zbog posledica pandemije, nasuprot 20 odsto u aprilu 2020. godine.
„Ovo je bio superbrzi oporavak tržišta rada u Evropi. Broj zaposlenih nastaviće da raste i u 2022. što će nezaposlenost učiniti rekordno niskom“, ističe Katarina Utermel, starija ekonomistkinja Alijanca.
Oni zarađuju više od direktora svetskih kompanija
Iako omikron varijanta koronavirusa može delimično pokvariti optimistične prognoze, ekonomisti ipak očekuju da će zaposlenost nastaviti da raste, podstaknuta i evropskim planom oporavka vrednim 800 milijardi evra.
Za razliku od SAD i Velike Britanije, u nekim evropskim državama, poput Španije i Francuske, zaposlenost je premašila pretpandemijske nivoe. U Italiji i Nemačkoj vrlo je blizu tih nivoa. Na nivou cele EU, udeo zaposlenih je na rekordno visokih 73,5 odsto.
Ali, rast zaposlenosti prati i poboljšanje radnih uslova. Na primer, francuski poslodavci sve više nude ugovore na neodređeno vreme, odmičući se od nesigurnog rada, kaže Filip Marten, predsednik nezavisnog Veća za ekonomske analize koje savetuje tamošnju vladu.
Ugovore na određeno vreme namerava da smanji i Španija, nakon dogovora poslodavaca i sindikata koji još treba da bude potvrđen u parlamentu. No, tamošnji ekonomisti smatraju da te reforme nisu dovoljno ambiciozne da bi rešile strukturne probleme španskog tržišta rada.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com