Pravoslavni Vaskrs, ili Uskrs, najveći hrišćanski praznik, ustanovljen je u spomen na vaskrsenje Isusa Hrista, zapisano u Četvorojevanđelju u Novom zavetu, gde su opisani život i učenje Hristovo.
Vaskrs je uvek prve nedelje posle punog meseca iza prolećne ravnodnevice i zato se ne praznuje istog datuma. Može pasti u periodu od 22. marta do 25. aprila prema Julijanskom (od 4. aprila do 8. maja prema Gregorijanskom kalendaru).Prethodi mu Veliki post od sedam sedmica.
Vaskrs je najveći praznik u hrišćanskoj godini, jer tada Crkva doživljava centralni događaj Hristove pobede nad smrću.
Kada je Isus skinut sa Krsta i položen u grob, nadgrobni spomenik je bio zapečaćen, a spolja je bila postavljena straža. Vojnici su tu stražarili i niko nije mogao da pristupi grobu. Međutim, u nedelju rano, pre zore, Hristos je vaskrsao iz mrtvih. U zoru su došle do groba žene mirosnice, koje su nosile mirisno ulje s namerom da njime pomažu mrtvo telo Hristovo. U tom trenutku zemlja se zatresla, jer je anđeo božji sleteo s neba, odvalio kamen s groba i seo na njega (to je onaj beli anđeo s freske u manastiru Mileševa). On je blagovestio ženama: „Ne bojte se vi, jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde, jer ustade kao što je kazao… Idite brže, pa kažite učenicima Njegovim da je ustao iz mrtvih.“
I dok su žene hitale da jave apostolima radosnu vest, srete ih na putu Isus i pozdravi ih rečima: „Radujte se!“ Uveče, uđe Gospod kroz zaključana vrata u sobu gde se behu okupili Njegovi učenici, stade na sredinu i reče im: Mir vam.
On im pokaza i ruke i noge, i rebro koje je bilo kopljem probodeno, da ne misle da je On samo duh bez tela. Svojim čudotvornim vaskrsenjem, Isus Hristos je otvorio i nama put u život večni i bez njega vera hrišćanska ne bi imala smisla.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com