Oči su prozor u našu genetiku i zdravlje, pružajući nam uvid u različite aspekte našeg organizma.
Predispozicije ka određenim oboljenjima zavise od brojnih faktora – genetike, okruženja, načina života, a pojedina je moguće predvideti i na osnovu boje očiju.
Oči su prozor u našu genetiku i zdravlje, pružajući nam uvid u različite aspekte našeg organizma, objašnjava oftalmolog Ivan Švab.
Braon oči
Što je boja dužice oka tamnija, to je stepen osetljivosti na UV-zrake niži. Samim tim, kod osoba sa tamnijim očima postoji niži stepen rizika od razvoja raka oka i kože.
Pojedina istraživanja pokazuju i da su osobe sa braon očima manje sklone pojavi vitiliga, hroničnog oboljenja kože koje se manifestuje u vidu belih mrlja na različitim delovima tela. Ono što ih izdvaja od drugih ljudi jeste i niža tolerancija na bol.
Zelene oči
Osobe sa zelenim i plavim očima su nešto osetljivije na štetne UV-zrake od onih sa tamnim, braon očima, pa su stoga i sklonije razvoju melanoma oka, najčešćeg oblika unutrašnjeg zloćudnog tumora.
Dobra vest jeste da imaju daleko viši stepen tolerancije na bol i manju verovatnoću za razvoj anksioznosti i depresivnih stanja, sugerišu istraživanja.
Plave oči
Plava boja očiju, budući da je veoma svetla, je baš kao i zelena veoma osetljiva na štetne sunčeve zrake i sva oboljenja koja idu uz to.
Jedna studija objavljena u Američkom žurnalu medicinske genetike pokazala je i da su ljudi sa plavim očima skloniji zavisnosti od alkohola.
Šta je sa mrljama na dužici ili beonjači?
Kada je reč o boji očiju, ona ništa ne može da kaže o trenutnom zdravstvenom stanju pacijenta. Zato mrlje koje se periodično mogu pojaviti u dužici oka ili na beonjači mogu da posluže kao upozorenje.
Crvene tačkice ili formacije nepravilnog oblika manje ili veće površine mogu da ukazuju na postojanje konjunktivitisa ili subkonjunktivalno krvarenja. Ove promene mogu biti pratilac infekcija ili ozbiljnijih problema poput visokog krvnog pritiska ili problema s koagulacijom krvi.
Beonjača koja je žućkaste boje nekada može da otkrije postojanje žutice, koja nastaje kao posledica akumuliranog bilirubina u krvi. U određenim slučajevima ova promena boje može da ukazuje i na ozbiljnije zdravstvene probleme, te se poseta lekaru preporučuje i pri minimalnim promenama.
Beli „prsten“ oko rožnjače (dela oka koji prekriva dužicu) ne mora nužno da upućuje na neko ozbiljno zdravstveno stanje, ali se neretko povezuje sa aterosklerozom ili uznapredovalim vaskularnim bolestima. O čemu se tačno radi najbolje će proceniti oftalmolog.
Zamagljena, zamućena dužica je jedan od prvih vizuelno uočljivih simptoma katarakte, stanja koje dovodi do smanjenja kvaliteta vida. Ako primetite zamagljenje vida ili druge promene u oku, nemojte oklevati – posetite oftalmologa što je pre moguće, prenosi Kurir.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com