Nemalom broju ljudi stan služi samo da u njemu prespavaju i istuširaju se, nemaju kad da urade nešto drugo, i zato im nije naročito bitno kako taj stan izgleda. Kad se neko tek osamostali, takav način života može da deluje zabavno, ali ako želite da se u stanu osećate kao u „gnezdašcetu“, a ne kao u hotelskoj sobi, evo nekih predloga.
Dom bi trebalo da bude mesto u kome ste opušteni, mesto koje odiše pozitivnom energijom, „napuni vam baterije“. Ono što je dobro u celoj stvari je to što vam za to nije neophodan ni profesionalni dizajner ni mnogo novca – potrebno je uneti dodir ličnog i dodir onoga što je vama bitno, a to uopšte ne mora puno da košta.
Jedna od bitnih stvari jeste da vaš dom bude koliko-toliko uredan. „Kreativni haos“ može da izgleda zabavno, ali neretko on mentalno iscrpljuje, ne dopušta vam da se opustite. Ne kažemo da stan mora da izgleda uredno kao apoteka niti da sve mora da bude „kao pod konac“; naprotiv, ako je stan „kao apoteka“, u njemu nema topline, maltene se bojite da sednete negde kako ne biste poremetili red – ali ne treba ni da izgleda kao da je grupa provalnika sve živo ispreturala, kao ni da bude toliko prljav da vam to ugrožava zdravlje.
Nakon što stan izgleda koliko-toliko uredno, počnite s dodavanjem ličnog. To mogu da budu prigušena svetla uveče ili takav abažur na lampi da je svetlo toplo i žuto (to svetlo je za atmosferu, za čitanje vam ipak treba nešto jače, jer toplo žuto svetlo zamara oči dok čitate). Ako postoji neki miris koji vam se baš dopada, našpricajte ga malo, i to ne u vazduh – tako brzo nestaje – nego, u sasvim malim količinama, na čaršave, neku ponjavu i slično, tako će se duže zadržati. Za lep miris u kuhinji i za to da iz kante za otpatke ne dopiru neprijatni mirisi pomaže ako u kuhinji oljuštite pomorandžu (pomorandža dnevno će vam poboljšati zdravlje, osim ako baš iz zdravstvenih razloga ne smete da ih jedete), i u kantu bacite ljuske (podrazumeva se da ćete kantu redovno prazniti, a u međuvremenu će kora od pomorandže doprineti tome da vam cela kuhinja zamiriše).
Još malo o sređivanju: nekada postoji gomila papira koji prave nered (naročito ako deo posla obavljate od kuće) ili, recimo, imate puno knjiga a nedovoljno mesta za njih. Problem s papirima može se rešiti odlaskom do knjižare i kupovinom nekoliko fascikli u kojima ćete ih držati, ili nekoliko registratora, zavisi od količine papira i toga što vam odgovara. Što se knjiga tiče, možete i sami napraviti neku vrstu police, tako što ćete upotrebiti dve knjige koje retko čitate kao postolje, i preko toga staviti staklenu ili drvenu ploču i onda na nju naslagati preostale knjige. Po potrebi, napraviti više takvih „polica“.
Još malo o dodavanju ličnog: buket cveća u vazi ili poneka biljka u saksiji (ako ste prezaposleni, odaberite biljke koje ne zahtevaju mnogo nege ni redovno zalivanje) mogu da doprinesu osećaju „domaćeg“, kao i mirišljave sveće, ili tiha muzika kao podloga za ono što radite. To su detalji koji čine dom – a onda kada vreme i finansije dopuste, možete se pozabaviti i nameštajem koji je baš po vašem ukusu, tepisima (i bez mnogo novca je moguće pronaći zaista simpatične ponjavice), zavesama, pločicama, farbanjem podova i zidova… U međuvremenu, već će i detalji i izvesna uređenost doprineti tome da se osećate „kao kod svoje kuće“, i da vaš dom bude vaše utočište i „gnezdašce“ u kome se zaista napunite pozitivnom energijom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com