Minimalna plata u Srbiji iznosi tek nešto preko 32.000 dinara, a prema procenama sindikata prima je između 350.000 i 400.000 zaposlenih i postala je pravilo, a ne izuzetak. Ima i onih koji ne bi da rade za taj novac, a visina primanja često je predmet polemike u Srbiji, naročito na društvenim mrežama.
Tako je u jednoj od Fejsbuk grupa namenjenoj preduzetnicima veliku pažnju privukao post vlasnice jedne cvećare koja je napisala da je „besna“ jer ne može da nađe radnicu već mesec dana.
Ona je u svom primeru navela da su joj se javljale radnice od 20 do 50 godina starosti od kojih se na razgovoru za posao pojavilo svega 10 odsto od onih koje su se prethodno zanimale i da su odmah po dolasku zaključile da taj posao nije za njih.
„Znači da očigledno nije kriza i da se ima para. Jer rad u cvećari nije nuklearna nauka. Pogotovo ovi mlađi… Oni bi izgleda da sede i zarađuju pare, po mogućstvu da ne rade ništa“, bio je komentar vlasnice cvećare.
Više od 400 komentara
Ovaj post pokrenuo je raspravu i u više od 400 komentara nizale su se različite konstatacije. Ipak dominantan stav je da je plata od 35.000, koliko je ona mogla da ponudi mala, da su takvi poslovi više za mlade ljude, početnike ali i da su njihova percepcija i očekivanja u ovo vreme drugačija nego kod starijih ljudi.
„Pa zato i neće da rade, šta je 35.000 dinara. Kapiram da ne možete više da platite, ali onda radite sami“, naveo je jedan od učesnika diskusije. Nizala su se i drugačija mišljenja i iskustva pa je tako jedan od komentara u ovoj grupi bio da je bolje i lakše raditi u cvećari nego u nekom marketu.
„Obiđete neki supermarket i ukradete radnika očas posla, moja preporuka“, našalio se jedan od članova grupe, a nekoliko njih je takođe podelilo iskustva da je rad u supermarketu daleko teži, u odnosu na cvećaru.
“Nikada oni ne mogu mene toliko malo da plate koliko ja mogu malo da radim”
„Ja ispod 700 evra plus putni troškovi svojim kolima da dolazim na posao i neradna svaka subota ne uključujem mozak da pomislim da radim“, napisao je jedan od članova grupe, a mnogi, naročito oni koji su nekad radili u proizvodnji su mišljenja da je ovo ipak Srbija te da su takva očekivanja preterana.
Neki su mišljenja da ne samo u cvećari već i u građevini i za relativno pristojnu i duplo veću platu ne teško naći radnika i da oni potom odu u inostranstvo.
Jedan od članova grupe podelio je svoja, slična iskustva pa je tako naveo da je dve godine tražio radnice za pekaru i da nije uspeo da nađe, a izgovori koje su one davale bili su u stilu „uuuu, nije to za mene“.
„Onda sam odustao od traženja i kupio bolje mašine pa nastavljam sam sa 10 puta većom proizvodnjom“, ispričao je svoja iskustva jedan od vlasnika pekare.
Neko bi radio i za 30.000 RSD
Ima i drugačijih primera, pa je tako jedna članica grupe rekla da je radila za 30.000 dinara i da nije sramota raditi bilo koji posao.
Kaže i da bi mladima starosti oko 20 godina plata od 35.000 dinara trebalo da bude dovoljna jer smo svi na početku radnog veka imali male plate.
„Bilo bi lepo, za početak da poslodavci koji nude poslove, javno iznesu koji su uslovi rada, radno vreme i plata. U praksi nas poslodavac nudi sledeće:plata minimalac,osiguranje ako se dobro pokažeš posle godinu dana, radno vreme 12 sati, subotom i nedeljom radimo kod gazde u voćnjaku, vinogradu,ili mu kući cepamo drva… Vi tražite „robove“ ne radnike. Nemojte pričati da ovaj napaćeni i ubogi narod neće da radi“, poručuje se u jednom od komentara.
A da li bi možda bilo rešenje da se poboljšaju uslovi rada, odnosno ponudi veća plata?
Takođe veliki broj smatra da bi poslodavci ako vide već da nema zainteresovanih za posao trebalo da poboljšaju uslove i da bi poslove za tako male plate trebalo tražiti studente jer niko drugi neće raditi za te pare, kao što i u Njujorku niko neće da radi za 800 dolara.
Za platu od 35.000 dinara trebalo bi očekivati minimalno od ljudi, poručuju neki. Mnogi misle i da takva plata nije samo stvar dostojanstva već da treba imati u vidu da radniku kada kupi da jede, plati prevoz i još neke usputne troškove, ostaje toliko malo da je nekad bolje ležati kući bez prihoda ali i bez rashoda.
60.000 RSD početna plata?
Neki poslodavci u ukazali da i praksu plaćaju radnicima i da bi plata od 60.000 trebalo da bude početna.
Plata treba da bude tolika da čovek može da preživi sa njom, a sa 35.000 nije moguće preživeti, ističu.
„Mene bi bilo sramota da mi neko čami u radnji sati sati šest dana u nedelji za minimalac. Bez ljutnje, ali ako ne možete da ponudite pristojnu platu, onda ili radite sami ili zatvorite radnju ako već posao ne ide“, navodi se u jednom od komentara.
Neki su mišljenja da danas za minimalnu platu rade isključivo „ljudi koji su ili veoma neobrazovani ili veoma nesnalažljivi ili u godinama pred penzijom“.
„Minimalna plata propisana zakonom nije plata već džeparac. Mladi ljudi su mahom snalažljivi, mnogi su se i odselili u inostranstvo. Radnika zapošljavaš tek onda kada te obim posla prevaziđe i kada si siguran da možeš da ga platiš, pa čak i da uložiš na njegovo usavršavanje. Do tada, zasučeš rukave i radiš sam, pa koliko možeš“, poručuje jedan od članova grupe, piše Bizlife.rs.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com