Bilo je i ima glumaca i glumaca. Pa ipak, samo retki od njih svojim umećem ostavljaju neizbrisiv trag. To su glumački velikani od čijih se replika uvek naježimo i koji u nama bude neizmeran osećaj uzvišene sete kad god ih pomenemo.
Jedan od takvih velikana nesporno je bio i Nebojša Glogovac.
Glumio je tako lako, kažu. On zapravo kao da nikad i nije glumio, takav je utisak ostavljao – a upravo je to onaj vrhunski i mnogima nedostižan cilj glumačke umetnosti.
Sledio je stil glume lišen patetike izraza i zasnovan na uživljavanju – stil najvećeg reformatora u istoriji pozorišta Stanislavskog, koji je blisko sarađivao i sa samim Antonom Čehovom.
Čovek živi dok ima onih koji će ga se sećati – a svi ćemo se večno sećati Nebojšinog duha, šarma i vanvremene harizme.
Njegovo delo pobediće vreme, obezbeđujući mu život večni.
Nije, uostalom, slučajnost činjenica da je Nebojša na nebesa otišao istoga dana kad i sam Fjodor Dostojevski.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com