Kad nema leka tu je kleka, govorili su naši stari
Zahvaljujući izuzetnim lekovitim svojstvima, kleka (juniperus communis) zauzima posebno mesto u narodnoj medicini. Poznata je i po tome što se dodaje u rakiju klekovaču. U zavisnosti od staništa može da bude patuljastog rasta ili visoka nekoliko metara. Raste na kamenitim i kraškim terenima, rasprostranjena je od Arktika pa do tropske Afrike.
Svi delovi ove biljke su lekoviti, a posebno aromatični plodovi gorko-sladunjavog ukusa koji se sakupljaju od jeseni do zime, a suše se na vetrovitom mestu u tankom sloju, uz često prevrtanje lopaticom. Na isti način suše se iglice i vrškovi grančica, ali se prethodno sitno iseckaju.
Kleka je izvrstan diuretik, preporučuje se i protiv kašlja, astme, stomačnih bolesti, znojenja, čak i gonoreje. S obzirom na to da poseduje antibakterijska svojstva, koristi se za lečenje infektivnih bolesti pluća. Kao diuretik reguliše rad bubrega i pospešuje izbacivanje urina, pomaže organima za varenje, a koristi se i za lečenje upalnih procesa želuca i creva.
Za glavobolju se preporučuju izdrobljeni plodovi u vidu obloge, koji se priviju na čelo.
Od klekovače se prave obloge kod prehlade i reumatizma. Etarsko ulje kleke posebno je cenjeno, jer u malim dozama olakšava iskašljavanje. Koristi se i za inhalaciju disajnih organa. Duboko prodire u kožu, a pomaže reumatičnim zglobovima. Najveće količine etarskog ulja na našim prostorima sadrži kleka iz Deliblatske peščare.
Plod sadrži smolu, tanin, vosak, organske kiseline i njihove soli, kao i brojne minerale, posebno kalcijum, kalijum, mangan, sumpor. U 100 grama mladih izdanaka kleke nalazi se čak 97 miligrama vitamina C.
Ipak, kleku bi trebalo koristiti obazrivo, jer preterana upotreba može da dovede do oštećenja bubrega. Inače, osobama sa osetljivim bubrezima ne preporučuje se čaj i preparati od ove biljke zbog terpentina, koji može da izazove nadražaj i upalu ovog organa. Ne preporučuje se ni trudnicama, jer može da dovede do kontrakcija materice.
Čaj i sirup
Čaj se priprema tako što se kašičica dobro zgnječenih plodova prelije sa 2 dl vrele vode, a posuda se pokrije na 5 do 10 minuta. Zatim se procedi i piju se najviše dve šolje dnevno. Čaj se po želji zaslađuje medom ili šećerom. Ako se pije protiv dijabetesa ili oboljenja želuca i creva, ne treba ga zaslađivati.
Sirup za poboljšanje apetita pravi se tako što se 500 g klekinja kratko prokuva u tri litre vode. Zatim se zgnječe i ponovo prokuvaju uz dodavanje vode po potrebi. Dobijena smesa se procedi kroz sito i ostavi da se ohladi. Da bi se dobio sirup, potrebno je da se doda med, a nakon toga se sipa u tegle i dobro zatvori. Za poboljšanje apetita, deci se daje kašičica sirupa tri puta dnevno, a odraslima dve.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com