„Zar ne bi bilo bolje kad bismo samo digli Zemlju u vazduh, pa da svršimo već jednom s tim?“
Tomas (29) živi na istoku Engleske i iako je njegova ideja o dizanju sveta u vazduh tek misaoni eksperiment, on je siguran u jedno – ljudi ne treba da imaju bebe i naša vrsta treba postepeno da izumre.
To je filozofija po imenu anti-natalizam. I dok ideja datira još iz stare Grčke, nedavno je dobila ogroman novi podsticaj na društvenim mrežama.
Na Fejsbuku i Reditu postoje na desetine anti-natalističkih grupa, neke sa hiljadama članova. Na Reditu, r/antinatalism ima skoro 35.000 članova, dok samo jedna od na desetina Fejsbuk grupa sa anti-natalističkom temom ima više od 6.000.
Oni su raspršeni širom sveta i imaju raznorazne razloge za svoja uverenja. Među njima su briga za genetsko nasleđe, izbegavanje patnje dece, koncept dobrovoljnog pristanka i zabrinutost za prenaseljenost i životnu sredinu.
Ali oni su ujedinjeni u želji da zaustave ljudsko razmnožavanje. I iako su marginalan pokret, neki od njihovih stavova, naročito o stanju u kome se nalazi Zemlja, sve više na mala vrata ulaze u glavnotokovske rasprave.
Iako nije anti-natalista, vojvoda od Saseksa nedavno je izjavio da on i njegova supruga planiraju da imaju najviše dvoje dece, zbog brige za životnu sredinu.
Filozofsko ćaskanje
Tomas nije čuo za anti-natalizam sve dok neko pre nekoliko godina nije upotrebio taj termin kako bi opisao svoje stavove u komentarima na Jutjubu. Od tada, postao je aktivni član jedne anti-natalističke grupe na Fejsbuku. Ona mu pruža intelektualnu stimulaciju i mesto gde može da testira vlastite debatne sposobnosti.
„Mislim da je to strava, raspravljate o problemima iz stvarnog života“, kaže on. „Dobijete ideju – na primer, zamislite da ljudi stvarno izumru. Ali šta ako ljudi posle toga ponovo evoluiraju? Onda niste zapravo rešili problem.“
„Ima mnogo rasprava, neke od njih umeju da postanu vrlo osetljive.“
Ali njegova strast prema anti-natalizmu nije samo teoretske prirode. Tomas smatra da je sav ljudski život besmislen i pokušao je, ali nije uspeo, da se podvrgne vasektomiji preko britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS).
Lekari NHS-a mogu da odbiju da izvedu operacije sterilizacije ukoliko veruju da takav zahvat nije u najboljem interesu pacijenta.
Nenasilje i pristanak
Uprkos određenom stepenu nihilističke retorike u anti-natalističkim grupama, ne postoji nagoveštaj da oni predstavljaju nasilnu pretnju. Kad pričaju o izumiranju, često stičete utisak da je to zaista vežba iz debatovanja. Niko iz njihovih onlajn zajednica ne preti ubistvom niti nasiljem.
Tomasova ideja o dizanju Zemlje u vazduh – on zamišlja veliko crveno dugme koje će okončati sav život na Zemlji i kaže da bi ga „pritisnuo bez razmišljanja“ – zapravo je krajnje kontroverzna zbog ključnog anti-natalističkog načela: pristanka.
Jednostavno rečeno, to je ideja da stvaranje ili oduzimanje života zahteva pristanak osobe koja će se roditi ili umreti.
Kirk živi u San Antoniju, u Teksasu. On tvrdi da se seća razgovora koji je vodio sa majkom kad je imao samo četiri godine. Ona mu je rekla da je imanje dece pitanje izbora.
„Za mene to nema nikakvog smisla, dobrovoljno na ovaj svet dovesti nekoga ko za tim pre začeća nije imao potrebe niti želje samo da bi se ovde patio i umro“, kaže on.
Kirk kaže da je već u tako malom uzrastu postao anti-natalista. On se protivi stvaranju ljudskog života zato što niko od nas nije eksplicitno upitan da li želi da bude ovde.
„Kad bi svaka osoba dala pristanak na igranje igre života, onda lično ne bih imao ništa protiv“, zaključuje on. „Zavisi od pristanka ili odsustva istog.“
Taj koncept funkcioniše i obrnuto. Problem sa tim velikim crvenim brisačem čovečanstva jeste da gomila ljudi zapravo uživa u životu – i ne bi svi pristali na to da se on okonča.
Umesto toga, Kirk i većina anti-natalista želi da ljudi dobrovoljno pristanu na to da više ne rađaju decu.
Problemi sa mentalnim zdravljem
Postoji još jedna prepoznatljiva tema zajednička za sve anti-natalističke grupe. Učesnici često dele iskustva sa vlastitim mentalnim zdravljem i povremeno osuđuju one sa mentalnim problemima koji imaju decu.
U jednom postu našao se skrinšot posta nekog drugog korisnika koji je glasio: „Imam granični slučaj poremećaja ličnosti, zajedno sa bipolarnošću i opštom anksioznošću.“ Anti-natalista je dodao svoj komentar: „Ova osoba ima dvoje dece. Žao mi je tih klinaca.“
U drugoj grupi našao se komentar u kom je neko otvoreno razmišljao o samoubistvu.
„Imao sam šizofreniju i depresiju“, objašnjava Tomas. „Depresija je takođe nasledna u mojoj porodici. Mislim da je, kad bih imao decu, velika verovatnoća da bi ona bila depresivna i da im se ne bi dopao njihov život.“
Ali on kaže i da je zajednica često pogrešno etiketirana od spolja.
„Ljudi počinju da nas smatraju ludim psihopatama“, kaže on. Istina je, kaže on, mnogo složenija.
Spasavanje Zemlje?
Argumente anti-natalista poslednjih godina umnogome podgreva sve veća pažnja koja se posvećuje životnoj sredini i potencijalno tragičnim posledicama klimatskih promena.
Sudeći po postovima u anti-natalističkim grupama, postoji očigledno veliko preklapanje između njihovih ideja i aktivizma za očuvanje životne sredine.
„Smatram da je sebično imati decu u ovom trenutku“, dodaje Nensi, veganka, borkinja za prava životinja i života bez plastike, kao i instruktorka joge sa Filipina. „Realnost je da deca koja se rađaju na ovom svetu doprinose dodatnom uništavanju životne sredine.“
U Fejsbuk grupi nazvanoj „veoma besni anti-natalisti“, deli se peticija za koju se nadaju da će na kraju dospeti do Ujedinjenih nacija. Njen naslov je „Prenaseljenost kao koren klimatske katastrofe – stop rađanju svuda na svetu.“ Do sada su sakupili 27.000 potpisa.
Ideja o suzdržavanju od pravljenja dece da bi od toga imala korist životna sredina nije nova.
U Velikoj Britaniji dobrotvorna organizacija Populacija je važna ovo predlaže godinama – iako nisu anti-natalisti. Štaviše, oni se zalažu za održivost ljudske rase umesto za njeno izumiranje.
„Naš cilj je da postignemo harmoniju između ljudske rase i planete koju imamo sreću da naseljavamo“, kaže Robin Mejnard, direktor ove grupe. „Ukoliko budemo imali manje dece širom planete i manje porodice, uspećemo da postignemo održiviju populaciju.“
Majke koje će se poroditi u pogrešno vreme
Ali hoće li sve veća naseljenost nužno direktno dovesti do ekološke katastrofe? Prema Stefani Hagerti, dopisnici BBC-ja za globalnu populaciju, teško je reći, zato što je teško predvideti budućnost.
„Prema naučnim projekcijama, zbog ekonomskog razvoja i opadajuće stope plodnosti, velika je verovatnoća da će svetska populacija dostići vrhunac sa 11 milijardi ljudi za 80 godina“, kaže ona. „Da li planeti to može da izdrži ili ne – mi to ne znamo.“
„Takođe je veoma teško predvideti koliko ljudi planeta može da izdrži jer je suština u potrošnji. A to znači sve, vazduh, voda, hrana, fosilna goriva, drvo, plastika – spisku nema kraja“, kaže ona. „Očigledno neki od nas troše mnogo više nego neki drugi. Porodica od 12 članova u zemljama kao što su Burundi potrošiće u proseku manje nego neka tročlana porodica u Teksasu.“
„Postoje mnogi faktori koji će se menjati tokom naredne decenije i narednog veka a koje u ovom trenutku ne možemo da predvidimo.
Uvrede i kritike
Među žučnim filozofskim i etičkim raspravama koje se vode u anti-natalističkim grupama, primetan je jedan mračniji i manje konstruktivan ton. Neki rutinski vređaju roditelje – nazivajući ih „rasplođivačima“. Druge kletve usmerene su ka deci.
„Kad god vidim trudnicu, prvi osećaj mi je gađenje“, napisao je jedan korisnik uz sliku na kojoj piše: „Mrzim trudničke stomake.“
Ali to ne znači da svi anti-natalisti mrze decu, prema onima koji su govorili za BBC.
„Rekla bih da lično veoma volim decu i upravo zato što ih volim ne želim da ona pate“, kaže Nensi. „Možda bi mi njihovo dovođenje na svet pružilo nekakvo zadovoljstvo, ali moguća pretnja je tolika da nisam sigurna da bi vredelo.“
Bez dece zarad dobrobiti životne sredine
Ali to nije jedina kritika. U nekim anti-natalističkim grupama, korisnici aludiraju na ideju da bebe ne bi smele da se rađaju u ratnim zonama, ukoliko postoji velika šansa će se roditi sa invaliditetom ili čak od roditelja sa niskim primanjima. Povremeno retorika zvuči kao selektivno razmnožavanje – ili eugenika.
Anti-natalisti sa kojima smo pričali imaju oprečna mišljenja o tim idejama.
„Kakvi su njihovi motivi da imaju decu?“, kaže Tomas upitan da li je razmišljao o deci rođenoj na ratom zahvaćenim područjima. „U takvim zemljama manja je nada da će se stvari preokrenuti na bolje.“
Manje ga, doduše, brinu deca rođena u domaćinstvima sa niskim primanjima.
„Očigledno sam protiv imanja dece uopšte… ali mislim da možete biti srećni i u siromašnom okruženju.“
„Moj anti-natalizam važi za sve“, kaže Nensi. Ona je protiv eugenike. „Zašto bismo birali samo neke grupe, samo zato što su u gorem položaju?“
Da li onda postoji neka opšta anti-natalistička životna filozofija?
„Dajte sve od sebe“, kaže Kirk. „Budite dobri prema drugima – i ne razmnožavajte se.“
(BBC na srpskom)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com