Ribe koje smo dosad zadivljeno gledali u akvarijumima ili dugometražnim animiranim filmovima, šarene, prugaste, tačkaste, zubate, kljunaste — neke i naoružane otrovnim bodljama — sve su veća pretnja morskom svetu Jadrana kakav poznajemo.
Globalno otopljavanje i klimatske promene zbog procesa tropikalizacije privlače sve više vrsta riba u Jadransko i Sredozemno more, pa se poslednjih godina pojavljuje niz novih ribljih vrsta poput afričkog kostoroga, vladike arbanaškog, prugastog kljunaša, lampuge, morskog vepra, tupousne barakude, oštrozubog morskog guštera, čarobnog patkokljunčića, šiljatozube murine, piše „Večernji list“.
Ribari i ronioci na njih u početku gledaju kao na trofeje za slikanje. Ali budući da je reč o invazivnim vrstama, neretko i agresivnim predatorima, od kojih bi se mnogi pre ili kasnije mogli odomaćiti u Jadranskom moru, pitanje je šta će se loviti, jesti i kako će izgledati primorje za 20 ili 30 godina.
Prof. dr sc. Jakov Dulčić, voditelj Laboratorija za ihtiologiju i priobalni ribolov splitskog Instituta za okeanografiju i ribarstvo, kaže kako ribe lavovi ili ribe pauni (Pterois miles miles i Pterois volitans), koje pripadaju vrsti zrakoperki, još uvek nisu potvrđene u Jadranskom moru.
„Ribe lavovi (pauni) su mesojedi. Narastu do 40 centimetara, a prehrana im uključuje razne vrste riba i rakova. Vrlo su sličnih spoljnih obeležja, te se razlikuju samo u broju peraja. U zapadnom Atlantiku su postali glavni grabežljivci riba koralnih grebena, smanjujući gustoću populacija više od 40 vrsta riba za više od 65 odsto u samo dve godine“, kaže prof. Dulčić, koji smatra da je uspeh njihove invazivnosti rezultat kombinacije više činilaca — ranog polnog sazrevanja, visoke reprodukcijske sposobnosti, posedovanja otrova za odbranu te nedostatak predatora.
Iako su te ribe spore i mirne, vrlo brzo se razmnožavaju i prilagođavaju novim staništima i postižu veliku brojnost, istiskujući autohtone vrste. Otrov tih riba uzrokuje oticanje, ekstremnu bol i paralizu ekstremiteta. Kod organizama slabijeg imuniteta može čak nastupiti i smrt u ekstremnim situacijama. Najveća su opasnost za prirodnu ravnotežu, odnosno ravnotežu lanca ishrane u morskom ekosastavu, jer su izraziti grabežljivci i predstavljaju i socioekonomsku opasnost.
„Poremećaj u lancu ishrane ogleda se u tome što riba lav (paun) ima sve manje potencijalnih neprijatelja u Mediteranu, a to su pre svega morski psi, raže i lampuge. Kako je sve manje pripadnika pomenutih vrsta, događa se da ne postoji u dovoljnoj meri prirodna regulacija brojnosti te novopridošle vrste u Mediteranu“, kaže prof. Dulčić.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com