„Rasizam je bolest belaca. I ne nameravam da ćutim o tome”, poznate su reči jednog od najvećih umova u istoriji čovečanstva Alberta Ajnštajna. Njegova slika u javnosti izgrađena je, kako na naulnim dostignućima, tako i na slici borca za građanska prava. Međutim, objavljivanje njegovih privatnih dnevnika u kojima opisuje Kineze sa kojima se susretao na svojim putovanjima kvari takvu sliku, a Ajnštajn se optužuje za – rasizam.
U privatnim dnevnicima koje je naučnik pisao između oktobra 1922. i marta 1923. govori se o nauci, umetnosti i putovanjima. Dnevnik je Ajnštajn pisao za pastorke koje su ostale u Berlinu kada su Nobelovac i njegova žena Elsa putovali u Aziju, Španiju i Palestinu. A utisci koje je Ajnštajn zabeležio u dnevnicima, naročito oni iz Kine, šokirali su ne samo naučni svet. “Kinezi ne sede na klupama kad jedu, već čuče kao Evropljani kada se olakšavaju u šumi. Čak su i deca bez duha i izgledaju tupo”, opisuje Ajnštajn Kineze.
Naučnika je uplašila i mnogobrojnost te nacije pa je zaključio da “bi bila šteta kada bi Kinezi istisnuli sve ostale rase. Sama ta pomisao pobuđuje neopisiv strah.” Ajnštajn je, gledajući ljude iz drugih kultura, njemu dalekih i stranih, olako donosio zaključke o celoj grupi ljudi. “Čak i oni koji su prisiljeni da rade kao konji ne odaju utisak svesne patnje. Jedinstvena nacija koja liči na stado, često su sličniji mašinama nego ljudima”, njegova su zapažanja.
Međutim, najveće zgražanje izazvao je opisom Kineskinja. “Primetio sam koliko malo razlike ima između muškaraca i žena. Ne razumem fatalnu privlačnost kojom Kineskinje očaravaju tamošnje muškarce do te mere da ne mogu da se odbrane protiv teškog blagoslova potomstva”, čudio se Ajnštajn. Za’ev Rosenkranz, koji je preveo i uredio objavljene dnevnike, smatra da su mnogi Ajnštajnovi komentari neprikladni, posebno ono što kaže o Kinezima.
– U neku ruku ti komentari su suprotni imidžu velikog humanitarca koji je imao. Šokantno je pročitati ih i uporediti sa izjavama koje je davao javno. Očigledno nije želeo da se ovi dnevnici objave – rekao je Rosenkranz Gardijanu, a u uvodu Ajnštajnovih dnevnika napisao je da se takvo portretisanje drugačijeg može shvatiti kao rasizam.
Ajnštajn nije imao samo negativna zapažanja o narodima Azije. Japancima je bio očaran, ali ipak uz poneku opasku.
“Japanci su nenametljivi, pristojni, sveukupno vrlo privlačni. Čistih duša kao nigde na svetu. Moraš voleti tu zemlju i diviti joj se”, pisao je, ali i dodao da se “intelektualne potrebe te nacije čine slabije nego umetničke”.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com