Nova, slučajno otkrivena saznanja ukazuju na to da je moguće da nam u trenutku pre smrti ceo život zaista ‘proleti’ pred očima.
Grupa naučnika proučavala je moždane talase 87-godišnjeg pacijenta koji je bolovao od epilepsije pomoću uređaja za elektroencefalografiju (EEG), međutim on je usred ispitivanja doživeo srčani udar koji je završio kobno, što je rezultiralo snimcima mozga koji umire, piše BBC.
Na njima se videlo da su 30 sekundi pre i nakon prestanka rada srca moždani talasi pacijenta reagovali na isti način kao kad osoba sanja ili se nečeg priseća.
U istraživanju objavljenom prošlog utorka u časopisu Frontiers in Aging Neuroscience, grupa naučnika je utvrdila da ova vrsta moždane aktivnosti može ukazivati na to da se u zadnjim trenucima pre smrti zaista poslednji put prisetimo svega što smo doživeli.
Dr. Ajmal Zemar, koautor istraživanja, rekao je da je tim naučnika iz Vankuvera slučajno napravio prvi snimak mozga na samrti. ‘Ovo se dogodilo sasvim slučajno, nismo planirali ovakav eksperiment, niti da ćemo te signale zabeležiti’, kaže naučnik.
Na pitanje znači li to da pre smrti vidimo trenutke provedene s bližnjima i druga radosna sećanja, dr. Zemar je rekao da odgovora na to nema.
‘Iz filozofske perspektive, rekao bih da je verovatnije da će vas mozak pre vratiti u srećne trenutke, nego u nesrećne. Ali to zavisi od pojedinca čega će se ko prisetiti.’
Dr. Zemar, neurohirurg na Univerziteta u Luisvilu je rekao da je roku od 30 sekundi pre nego što je srce pacijenta prestalo da kuca, njegov mozak reagovao na isti način kao kod visoko kognitivnih funkcija, kao što su koncentracija, sanjanje, meditacija, prisećanje ili svesne percepcije.
To se nastavilo i 30 sekundi nakon što je srce prestalo da kuca, kad pacijente obično već proglase mrtvima.
‘Moguće je da se u zadnjim sekundama života poslednji put prisetimo svega što smo doživeli.’
Istraživanje je takođe podstaklo pitanje da li je život gotov kad srce prestane da kuca ili kad mozak prestane da radi.
Dr. Zemar i njegov tim upozorili su da ne treba donositi zaključke na osnovu jednog slučaja, posebno zato što je pacijent bolovao od epilepsije i imao krvarenje i oticanje mozga.
‘Ne mislim da je u redu izveštavati o samo jednom slučaju’, rekao je dr. Zemar. Otkad je snimak nastao 2016. godine, tražio je slične slučajeve kako bi mogao da potkrepi taj fenomen, ali bez uspeha.
Istraživanje sprovedeno na zdravim pacovima iz 2013. moglo bi ići u prilog. U toj su studiji američki naučnici istraživali su visoki nivo moždanih talasa koje su uočili od trenutka prestanka kucanja srca i trideset sekundi nakon prestanka, slično kao i kod pacijenta s epilepsijom dr. Zemara, koji tvrdi da su sličnosti između ovih dva istraživanja ‘zapanjujuće’.
Tim se nada da će objavljivanje ovog slučaja otvoriti vrata drugim istraživanjima o zadnjim trenucima života. ‘Mislim da su iskustva koja se događaju tik pre smrti vrlo mistična i produhovljena, a otkriti nešto ovakvo san je svakog naučnika’, zaključuje dr. Zemar.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com