U drevnoj Grčkoj studenti su često stavljali grančice ruzmarina u kosu kada su se pripremali za ispite. Ruzmarin se takođe pominje i u Hamletu kada Ofelija kaže: „Postoji i ruzmarin, to je za sećanje: moli se, voli, upamti.“
Studije su pokazale da ruzmarin sadrži karnosku kiselinu, koja se bori protiv slobodnih radikala u mozgu. Sadrži i prirodne kiseline koje pomažu u zaštiti ćelija organizma i DNA od slobodnih radikala.
Za jedinjenja koja se nalaze u ovoj biljci smatra se da sprečavaju razgradnju acetilkolina, hemikalije koja podstiče moždane ćelije, koje su odgovorne za memoriju i rasuđivanje, da komuniciraju jedne s drugima.
U nizu testova eterično ulje iz ruzmarina kod ispitanika je poboljšalo pamćenje zadataka koje je trebalo da urade u bliskoj budućnosti za čak 60 do 70% u odnosu na osobe koje nisu bile izložene mirisu ovog ulja.
Istraživanje objavljeno u naučnom listu Therapeutic Advances in Psichopharmacology sugeriše da je hemijsko jedinjenje 1,8-cineol odgovorno za poboljšanu funkciju pamćenja.
Prema studiji, subjekti su udahnuli ekstrakt ruzmarina pre obavljanja određenih poslova, a za to vreme testirani su njihovi nivoi stresa, raspoloženje, brzina i preciznost. Što se veća količina 1,8-cineola apsorbovala u krvotok, više je bilo pozitivnih rezultata.
U modernoj prirodnoj medicini ruzmarin se koristi kao blago sredstvo protiv bolova, za migrene i problem sa varenjem.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com