Radnje koje preduzimate odmah nakon buđenja su važnije nego što mislite.
Zamislite idealno jutro svog života – budite se uz sunčevu svetlost koja ulazi kroz prozor, osećate se odmorno i spremni ste da uživate u doručku pre nego što započnete dan. Iako se mnogima čini nemoguće, lekari, nutricionisti i stručnjaci za dugovečnost otkrili su šta treba da uključite u svoju jutarnju rutinu da biste bili zdravi i doživeli stotu.
„Stvari koje radimo svakog jutra važnije su nego što mislimo. Jutarnje rutine igraju ključnu ulogu u regulisanju naših cirkadijalnih ritmova, koji su neophodni za različite telesne funkcije, uključujući proizvodnju hormona, metabolizam i cikluse spavanja i buđenja“, objasnio je dr. Džefri Egler za Real Simple.
„Dosledne i zdrave jutarnje navike mogu poboljšati ove funkcije, dovodeći do boljeg fizičkog i mentalnog zdravlja tokom vremena“, dodao je on. I dok nije uvek lako osećati se motivisanim rano ujutru, ove navike utiču na to kako će nekome biti dan.
„Jedan od načina da se razume veza između jutarnjih rutina i dugovečnosti je da razmišljamo o našem nervnom sistemu kao o brodu. Zamislite to kao postavljanje kursa broda na moru. Ako je rano postavljen u pravom smeru, mnogo je lakše ostanite na kursu do kraja dana“, kaže Endru Hog, stručnjak za emocionalno i mentalno zdravlje.
Stručnjaci su objasnili šta treba da radite ujutru da biste živeli 100 godina.
1. Hidratacija odmah nakon buđenja: Skoro svi znaju da je važno piti vodu, ali uprkos tome, neki ljudi ostaju bez dovoljno hidratacije.
„Ispijanje čaše vode ujutru pomaže varenju, podržava metabolizam i pomaže u eliminaciji toksina“, objašnjava dr. Egler. Jednostavan način da osigurate hidrataciju odmah nakon buđenja je da stavite čašu vode pored kreveta pre nego što zaspite. Ujutru dohvatite čašu i videćete promene.
„Voda takođe može poboljšati našu emocionalnu ravnotežu za 26 odsto. Mnogi ljudi ne shvataju da je dehidracija preko noći primarni uzrok smanjenog fokusa. Nije potrebno mnogo da bi se osetili efekti dehidracije, a pravilna hidratacija podržava funkciju nervnog sistema i metabolički procesi koji su ključni za dugovečnost.“ , kaže Hog.
2. Jedite nutritivno bogat doručak: Doručak je najvažniji obrok u danu, i to sa dobrim razlogom. „Jedenje doručka bogatog hranljivim sastojcima, bogatim vlaknima sa naglaskom na proteinima biljnog porekla je ključ zdravlja“, objašnjava dr. Federika Amati, nutricionista i naučnik.
„Ovakav doručak pomaže u obezbeđivanju esencijalnih hranljivih materija, podržava energiju i čini oko 20 odsto naše dnevne potrošnje kalorija, tako da je odlična prilika da poboljšamo kvalitet naše ishrane“, dodala je ona.
Dr. Amati preporučuje hranu bogatu proteinima kao što su prirodni jogurt ili ovsena kaša sa bobicama, orasima i semenkama.
3. Istegnite svoje telo: Svaka fizička aktivnost ne zahteva odlazak u teretanu svakog jutra.
„Započinjanje dana nekom vrstom pokreta, bilo da se radi o istezanju, jogi ili brzom hodanju, ključno je za poboljšanje cirkulacije, povećanje fleksibilnosti i postavljanje vašeg cirkadijanskog ritma ako možete da izađete napolje na prirodnom svetlu“, kaže dr. Amati.
Između pranja zuba i doručka, odvojite pet do deset minuta za fizičko kretanje. Možete protegnuti noge ili čak prošetati po komšiluku da biste pokrenuli svoje telo.
4. Aktivirajte svoj nervni sistem: Aktiviranje vašeg nervnog sistema zahteva više od pukog buđenja. Hog predlaže da napravite brzu trominutnu somatsku vežbu, kao što je tapkanje po telu stisnutim pesnicama. „Ova praksa budi vaš nervni sistem da započne dan i promoviše zdrav ton vagusa, što poboljšava otpornost na stres i zdravlje ćelija“, objasnio je on.
Slično tome, aktiviranje nervnog sistema ovom vežbom će vam pomoći da razvijete svest o telu — još jedan Hogueov predlog za povećanje dugovečnosti. Svesnost o telu podrazumeva razumevanje gde se stres i napetost nagomilavaju u vašem telu, kao što je zategnut vrat, bolna repna kost ili bilo koje drugo mesto gde se stres često gomila.
„Ova svesna provera pomaže u identifikaciji obrazaca stresa, omogućavajući proaktivnu regulaciju, a ne samo reakciju na stres. Izgradnja ovog unutrašnjeg osećaja svesti i prepoznavanja, poznatog kao ‘interocepcija’, takođe može smanjiti nivoe stresa“, objašnjava Hog.
5. Vežbajte fokusiranje pažnje: Nakon što ste izvršili fizičku proveru svog tela, vreme je za emocionalnu proveru.
Dr. Amati predlaže vežbanje opuštanja i zahvalnosti, kao što su vođenje dnevnika, duboko disanje i meditacija, rano ujutro kao deo vaše jutarnje rutine.
„Ove prakse ne samo da poboljšavaju mentalnu jasnoću i emocionalno blagostanje, već mogu zaštititi vaše telo od štetnih efekata hroničnog stresa, koji je povezan sa raznim bolestima“, kaže ona. Vežbanje opuštanja ne mora da bude dugo ili naporno.
6. Postavite ciljeve za dan: Iako znate šta morate da radite tokom dana, postavljanje ciljeva može da vas učini svesnijim o tome kako pristupate tim zadacima.
„Definisanje vaših ciljeva i prioriteta za dan može povećati fokus i produktivnost, doprinoseći tako osećaju svrhe“, kaže dr Egler.
Ako vam je prijatno da ih zapišete, slobodno zapišite ove ciljeve i nosite ih sa sobom tokom dana. Možda ćete razviti naviku da to radite.
7. Uživajte u jutarnjoj kafi: Kafa je više od pića, ona je takođe korisna za zdravlje creva, objašnjava dr. Amati.
„Studija je pokazala da ljudi koji piju kafu imaju specifičnu bakteriju, nazvanu Lavsonibacter, koja se razvija sa ovim pićem“, kaže dr. Amati.
„Zanimljivo je da je ova bakterija prisutna čak i kod ljudi koji piju kafu bez kofeina, što pokazuje da su za nju bitna jedinjenja u kafi, a ne samo kofein“, dodala je ona.
(Net.hr)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com