Reč je o kafi mazagran, koju su pripremali vojnici u 19. veku, još dok su bili u rovovima. Naziv pića verovatno potiče od naziva tvrđave Mazagran koja se nalazi u Alžiru i koja je 1837. godine dodeljena Francuskoj, a u kojoj je taj napitak nastao. U toj tvrđavi francuske kolonijalne trupe su konzumirale mazagran koji se pripremao sa sirupom od kafe i hladnom vodom.
U portugalskim verzijama napitak mazagran priprema se od espresa, limuna, mente i ruma, a u austrijskoj varijanti služi se sa kockom leda.
Brza verzija pravi se tako što se prethodno zaslađeni espreso sipa u šolju sa kockama leda i kriškom limuna, što čini mazagran „originalnom ledenom kafom“.
Naime, kada vojnici nisu imali vodu, oni su mešali sirup od kafe zajedno sa rumom i tako uspevali da se ugreju. Kada su se vojnici vratili u Pariz, predložili su šankerima da posluže to piće, a pošto je brzo postalo popularno, svi kafići su počeli da ga serviraju u visokim čašama.
Mazagran se priprema sa jakom, vrućom kafom koja se preliva preko leda, a obično se servira u uskoj, visokoj čaši. Ova kafa sprema se sa vodom, a ne s mlekom. U čašu se potom dodaju kriška limuna i nekoliko kašičica ruma (u zavisnosti od toga da li mušterija želi „žestoku kafu“ ili kafu sa aromom).
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com