Prvi korak u ponovnom otkrivanju 50.000 godina stare tehnologije je skupiti gomilu kamenja. Tako je Enru Sorensen pristupio velikoj arheološkoj misteriji – kako su neandertalci kontrolisali vatru.
Sorensen, inače arheolog sa Univerziteta Lajden, je na plažama Engleske skupljao kremen koji se, kao što je poznato, slama kada je udaren pod određenim uglom i pritom nastaju oštre ivice koje mogu da se koriste za sečenje mesa, guljenje kože ili seču drveća.
Ali ako ga udarite mineralom koji se naziva pirit, počinju da lete iskre, a ako ih kombinujete sa nečim zapaljivim, dobićete vatru, piše Index.
Arheolozi su pronašli dokaze da su neandertalci palili vatre, a pronašli su čak i katran koji su verovatno stvarali kontrolisanim zagrevanjem brezine kore. Ono što nikada nisu pronašli su alati koje su koristili kako bi zapalili vatru.
Kako su palili vatru?
Bez toga, postoji mogućnost da su naši preci koristili vatru koja je nastala prirodnim putem, na primer, onu koja je buknula nakon udara munje. To bi podrazumevalo duga putovanja u potrazi za gorivom koje bi vatru držale na životu, teško preživljavanje velikih hladnoća ili konzumiranje sirove hrane.
Ipak, kontrolisana upotreba vatre znatno je olakšavala život i mnogi smatraju da je to prelomni trenutak u ljudskoj evoluciji.
Sorensen smatra da tajna leži u posebnom kamenom alatu ili tačnije, kamenim sekirama koje su korišćene u mnogim situacijama, a on ih u šali naziva „švajcarskim nožem neandertalaca“.
Zato je uzeo kremen, oblikovao ga u alat i pokušao da stvori vatru u svojoj laboratoriji. Tokom eksperimenta otkrio je da udaranje u pirit stvara iskre koje bi mogle da upale kresivo.
Tragovi na kamenu
Tokom eksperimenta otkrio je da pirit ostavlja tragove na kamenom alatu. Ako su neandertalci činili isto, to bi ostavilo tragove na njihovom alatu, a nakon poseta brojnim muzejima, i otkrili su te tragove.
U svojoj studiji objavljenoj u časopisu Sajantifik Riports, on i koautori eksperimenta tvrde da je upravo to način na koji su neandertalci palili vatru, prenose mediji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com