Za uragane i tropske oluje još uvek ne postoji kategorija 6. Najsnažnije nepogode ove vrste koje mogu da unište čitave gradove poput Nju Orlensa ili Njujorka imaju oznaku 5. Meteorolozi i naučnici nisu predviđali da bi moglo da dođe do potrebe za novom kategorijom 6, koja bi uključivala vetrove koji prelaze brzinu od 322 kilometra na sat.
Uragan Florens i tajfun Mangkut odneli su desetine života na istoku SAD i Filipinima, a istraživači kažu da zbog klimatskih promena neće biti brojčano više oluja, ali će one biti sve moćnije i pojavljivaće se i tamo gde ih sada nema, navodi „Dojče vele“ (DW).
Tobijas Gajger, naučnik Potsdamskog instituta za istraživanje klime kaže za DW da je „ova sezona tropskih oluja već sada je jača od prošlogodišnje“.
„Aktivnost jedne sezone ne meri se samo brojem oluja koje stignu do kopna nego koliko tropske olujne energije se ukupno generiše iznad okeana. Već sada je generisano više energije u severnoj hemisferi nego u celoj 2017. godino“, navodi Gajger.
On dodaje da „tu doduše ne postoji trend“.
„Ali ključno je što očekujemo povećanje broja retkih, ali posebno jakih tropskih oluja. A to su one koje zbilja mogu biti opasne“, kaže Gajger koji proučava posledice klimatskih promena na ekstremne vremenske neprilike i privredu.
Gajger objašnjava da klimatske promene povećavaju temperaturu mora što je neophodan uslov za tropske oluje.
„Kada su te temperature visoke, oluje mogu na većim distancama prikupljati energiju i nanositi veću štetu. Postoje oblasti koje su na granici da dostignu temperature dovoljne za nastanak tropskih oluja – one bi mogle da se pojave sve do severnog Atlantika i pogađaju oblasti koje su do sada retko ili nikada bile na udaru. Ukupno sa klimatskim promenama ne očekujemo po svaku cenu više oluja, ali očekujemo posebno jake oluje“, kaže on za DW.
Gajger podseća da je prošla godina bila rekordna što se tiče materijalne štete nakon sezone uragana sa 280 milijardi dolara, ali ne želi da prognozira štetu ove sezone koja traje još dva meseca.
„Načelno će uragani ubuduće nanositi više štete. Važan faktor je tu i blagostanje. Ljudi grade više skupljih kuća u delimično veoma ranjivim oblastima. Recimo u Severnoj Karolini se potpuno ignorišu klimatske promene i rast nivoa mora. Tamo se izvode građevinski projekti na ostrvima koja bi narednih decenija mogla često da budu pogođena“, zaključuje Gajger.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com