Iako ne postoji univerzalni način kojim bi se jeftini parfem prepoznao i razlikovao od originalne i skuplje varijante, postoje smernice koje bi vam mogle pomoći u identifikaciji lažnih.
Mirise prepoznajemo i pamtimo po sećanjima koji nas za njih vezuju, a to je i jedan od razloga što kopije teško razlikujemo od originala.
Ipak, postoje smernice koje nam mogu pomoći. Prva je svakako slatkasta karakteristika kopije koja za svoje postojanje može zahvaliti ciljanoj potrošačkoj grupi.
Naime, kopije se uglavnom prodaju mlađim kupcima koji po pravilu imaju manje novca pa su slatkasti sastojci, koji su ujedno i najjeftiniji, najverovatniji izbor proizvođača. Takođe, mladi potrošači neretko imaju slabije istančano čulo mirisa.
Još jedna smernica je (ne)postojanje različitih nivoa mirisa. Skuplji parfemi traju duže, a neretko imaju sposobnost da kroz nekoliko sati nakon nanošenja menjaju tri ili četiri mirisne note, dok najbolje kopije u sebi sadrže maksimalno dve note.
Kako bi proverili svoj parfem, uverite se u prirodu njegovog mirisa odmah nakon nanošenja i nakon dva ili tri sata. Kopija bi trebalo da zadrži isti miris, dok će original najverovatnije promeniti notu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com