Kako se gradi samopouzdanje? To ne može niko da ti da, da od nekoga ili nečega dobiješ samopouzdanje kao gotov proizvod. Samopouzdanje se gradi. Ko ga gradi? Ti.
Suština samopouzdanja je mogućnost da se pouzdaš, osloniš na sebe. Da veruješ sebi. Da imaš poverenje u sebe da nećeš izneveriti, prevariti sebe. Da ispoštuješ sebe, i to ne jednom. Jer se samopouzdanje gradi, razvija korak po korak, stepenik po stepenik.
Kako izgleda izgradnja samopouzdanja?
Želimo da uspemo u nečemu, razvijemo neku veštinu, sposobnost. U različitim situacijama testiramo sebe. Da li možemo da postignemo to što želimo, da ostvarimo cilj koji smo zamislili? Počinjemo od manjih i racionalnih ciljeva, koje u tom trenutku vidimo kao dostižne, ostvarive.
Probali smo i uspeli. Pokazali sebi da možemo. Postavili realne zahteve, očekivanja i ispunili ih. Onda možemo verovati sebi da ćemo i drugi put uspeti, da ćemo dobro proceniti, da nećemo izneveriti sebe, da ćemo opravdati poverenje koje imamo u sebe tako što ćemo iznova i iznova pokazati da možemo.
To će nas osnažiti za dalje korake. Nivo strepnje usled neizvesnosti ishoda biće manji. Sada već možemo sa većom sigurnošću sebi reći- možeš ti to, uspećeš! Raste stepen zadovoljstva, ispunjavaju nas prijatna osećanja kao što je radost, ponos.
To predstavlja osnovu za korak napred . Onda ćemo neki sledeći put lestvicu sa zahtevima pomeriti malo više, dalje. To se zove razvoj. Tako napredujemo. Ako i nekad omanemo, to je jedna od situacija. Vremenom će nas povremeni neuspesi sve manje uznemiravati.
Prihvatićemo ih kao deo procesa napretka. To je nešto što je neizbežno. Svakome se dogodi. Ali to nije pravilo i ne treba nas obeshrabriti. Svako ima pravo na grešku. Ako želimo da izgradimo samopouzdanje, ne odustajemo na prvoj prepreci.
To je dug, težak put, šarenolik- sastoji se od niza malih pobeda, ali nas na njemu nekada čeka i neuspeh. Ako smo svesni toga, bićemo spremniji da i te manje lepe situacije okrenemo u svoju korist i naučimo nešto iz njih. Za početak, da ih više ne ponavljamo, da ne „ispaljujemo“ sebe ponovo.
Uspeh se može kriti i u neuspehu, ako ga iskoristimo na pravi način i naučimo da učimo iz svojih grešaka.
Kada počinje da se gradi smopouzdanje?
Kada je najbolje vreme za to? Kao i za mnoge druge osobine i sposobnosti, razvoj samopouzdanja počinje još u detinjstvu. Na razvoj samopouzdanja kod dece u velikoj meri utiče ponašanje roditelja.
Roditelji su deci istovremeno uzor i ogledalo u razvoju celokupne ličnosti. Od koga učimo da poštujemo, da ne izneverimo sebe? Od najbližih. Od roditelja. Od roditelja koji i sami imaju samopouzdanje, roditelja koji veruju sebi.
Učimo od roditelja koji sami sebe poštuju, koji se mogu pouzdati u sebe, koji su dosledni i sami se mogu osloniti na sebe da u važnim situacijama neće izneveriti sebe, već će postupiti onako kako bi trebalo, u skladu sa onim što se pokazalo kao dobro za njih.
To su roditelji koji su pouzdani i za svoju decu i kojima deca mogu verovati; roditelji koji poštuju dogovore, a ukoliko se i dogodi da ponekad prekrše dogovor, to će objasniti, obrazložiti svom detetu.
Takvi su oni roditelji koji se ne ponašaju prema deci proizvoljno, nasumice, čas ovako- čas onako, oni koji nisu nedosledni roditelji koji bi takvim svojim ponašanjem zbunjivali decu.
Deci je jako teško da steknu poverenje u roditelje koji su nepredvidivog ponašanja i u sličnim situacijama reaguju na potpuno različite načine. Upravo to poverenje, bazično poverenje u bliske, najznačajnije osobe je osnova za poverenje i u druge ljude, a pre svega temelj poverenja u sebe.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com