Nemačka spada u red zemalja sa najbrojnijom balkanskom dijasporom i mnogo toga o ovoj zemlji poznato je našim građanima, ali oni koji prvi put otputuju u ovu evropsku zemlju, vratiće se sasvim sigurno puni utisaka. Jedna od najjačih svetskih ekonomija nekoga ko dolazi sa Balkana zadiviće brojnim stvarima, a sasvim izvesno da će se među njima naći i sledećih pet:
Cene osnovnih životnih potrepština iste kao u Srbiji
Kupovina u nemačkim marketima, sa prosječnom srpskom platom, samo na prvi pogled može izgledati traumatično. Zapravo, proizvode koje pazarite u Srbiji možete da kupite u Nemačkoj za istu, čak i manju svotu novca. Litar mleka sa 3,5 procenta mlečne masti možete da kupite već za jedan euro, a 250 grama maslaca za 1,6 evra. Čokolada „Milka“ od 100 grama košta 0,8 evra, dok krem „Nutella“ od 400 grama, kada nije na akcijskoj prodaji, košta 2,9 evra.
Cene kućne hemije, toalet papira i ubrusa povoljne su i za građene Srbije, a da ne govorimo o radnicima u Nemačkoj čija minimalna zarada iznosi 13 evra po satu. Pakovanje od 10 troslojnih rolni papira u nemačkim prodavnicama prodaje se već za 2,8 evra, a isto toliko košta i veliko pakovanje ubrusa. Pakovanje od 450 ml deterdženta ručno pranje sudova Fairy može da se kupi već za 1,25 evra, a za 1,95 veliko pakovanje šampona „Palmolive“.
U Nemačkoj svi voze bicikle
Jedna od stvari koje će vam prvo pasti u oči kada odete u Nemačku je veliki broj biciklista i biciklističkih staza, kako u velikim gradovima, tako i u malim mestima. Na ulici možete videti na biciklima decu od dve godine, ali i ljudi koji imaju više od 85 godina. Sasvim je uobičajena slika da lepo sređena žena, u haljini i sandalama sa štiklama, na posao odlazi vozeći bicikl sa neizostavnom kacigom na glavi.
Retki su stanovnici Nemačke koji nemaju bicikl, a uglavnom imaju po dva. Jedan za svakodnevne odlaske do posla i u nabavku, a drugi za vožnju tokom vikenda. Svi oni kojima zdravlje dozvoljava nastoje da tokom vikenda pređu što više kilometara u prirodi i tada čitave porodice biciklima u jednom danu prelaze i po 20, 30 ili više kilometara.
Broj bicikala na ulicama i mestima određenim za njihovo parkiranje u pojedinim gradovima zaista je fascinantan, ali su zato nema gužve u saobraćaju i prenatrpanih parkinga za automobile, naročito u manjim mestima.
U Nemačkoj se svi voze vozovima
Posle samo par dana provedenih u Nemačkoj shvatite da železnica za stanovnike te zemlje predstavlja isto ono što i autobuski prevoz za građane Srbije. Mreža železnica u Nemačkoj je izuzetno razvijena, polasci česti, a vagoni savremeni i čisti, tako da mnogi Nemci prevoz železnicom koriste svakodnevno. Veliki broj zaposlenih praktikuje da na posao odlazi vozom, a na svakoj železničkoj stanici postoji parking za bicikl, jer mnogi do stanice dolaze biciklom, a nastavljaju putovanje vozom. U vagonima su posebno obeležena mesta za odlaganje dvotočkaša, jer mnogi za putovanja kombinuju vožnju biciklom i železnicom.
Mesečna karta za prevoz železnicom na čitavoj teritoriji Nemačke košta samo 49 euva, što predstavlja zaista mali izdatak kada se uzmu u obzir zarade zaposlenih.
Divljih deponija ni u tragovima
Ono što najprije primetite kada krenete da putujete Nemačkom je da nema divljih deponija i da je sve savršeno čisto. Možete da pređete stotine i stotine kilometara, a da pored puta ne vidite nijednu bačenu plastičnu kesu ili flašu. Sasvim je sigurno da stanovnici Nemačke koji ne putuju izvan granica svoje domovine samo na fotografijama mogu da vide kako izgledaju divlje deponije sa gomilama šuta, plastičnih flaša, kesa, konzervama, polomljenim nameštajem kakvih u Srbiji ima na svakom koraku… Kante za smeće su čiste, a možete da ih vidite pored puteva i biciklističkih staza i van naseljenih mesta.
Nemci izuzetan značaj pridaju sakupljanju i reciklaži otpada, tako da kada se doselite u tu zemlju obavezno dobijete uputstvo za odlaganje otpada jer se razvrstava u najmanje šest kanti. Mnogima u Srbiji zvučaće zaista neverovatno, ali stanovnici Nemačke su obavezni da staklene tegle pre odlaganja u otpad operu i to poštuju.
Kazne za one koji ne poštuju pravila su visoke i to ne samo „na papiru“ već se i striktno primenjuju, a povlašćenih nema.
Nema napuštenih sela i imanja
Za razliku od Srbije, u Nemačkoj nema napuštenih sela. Zapravo sela poput naših u toj zemlji i ne postoje, to su uređena naselja u kojima se velika većina stanovnika ne bavi poljoprivredom, već su zaposleni u fabrikama izvan gradova ili u firmama u samim gradovima.
Život na selu, daleko od gradske buke u Nemačkoj smatra se privilegijom i mnogi Nemci štede novac da bi stan u gradu zamenili sopstvenom kućom u nekom od malih naselja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com