Mogu li boje da utiču na raspoloženje, emocije i ponašanje? I pomažu li zaista neke od njih da se vrati energija? Ispostavilo se da je to zaista tako. Boja je izvor svetlosti i energije, dakle boje mogu imati efekt na naše raspoloženje i ponašanje.
Studija objavljena u stručnom časopisu “The International journal for biosocial research” i sprovedena u saradnji s privatnom školom za decu sa smetnjama u razvoju podržava ideju da boje utiču na naše raspoloženje, emocije i ponašanje.
U učionicama su boje zidova promenjene iz narandžaste i bele u kraljevsko plavu i svetloplavu, a tepih iz narandžaste u sivu. Kao rezultat promena, srednji krvni pritisak kod dece je smanjen za 17%. Pored toga, prema rečima nastavnika i nezavisnih posmatrača, deca su se bolje ponašala, postala su pažljivija i manje agresivna, prenosi Sensa Mondo.
Iako postoje boje koje motivišu i stimulišu, neke nam kradu energiju. Dakle, koje nijanse nam oduzimaju snagu?
Mnogi intuitivno biraju crnu ili sivu kada se umore. Čini se da su to neutralne nijanse, ali u stvari ove specifične boje hrane nisku energiju. I pored niske energije, izbor odeće u ovakvim nijansama može je dodatno sniziti.
Stručnjaci preporučuju da se radi suprotno i kada nedostaje energija treba birati odeću u rasponu od jarko crvene do žute, uključujući bordo, ružičastu, boju breskve, koralnu, narandžastu, zlatnu i druge nijanse koje su povezane s njima. Trebale bi vam dati snagu i vitalnost. Poenta je da sebi date impuls koji je suprotan onome što vaše raspoloženje sugeriše.
Ovde, međutim, treba napomenuti da se žuta i bela češće povezuju s pozitivnim emocijama, a crvena s negativnim (na primer, bes). Kada su istraživači Brajan Majer, Majkl Robinson i Gerald Klor počeli da proučavaju odnos između reči emocija i boja, otkrili su da je svetlost često bila povezana s rečima pozitivnih emocija, a tama je često bila povezana s rečima negativnih emocija.
Podaci su objavljeni u “Psychological Science” 2004. godine. Autori su otkrili da smo skloni zaključiti valenciju stimulusa (i dobrog i lošeg) na osnovu njegove svetlosti.
Na primer, kada su zamoljeni da povežu emocionalni odgovor s bojom, ispitanici su često povezivali jarke svetle boje (kao što su bela i ružičasta) s pozitivnim emocijama (kao što su sreća, opuštanje).
Doktorska teza pod nazivom “Dijagnostičke boje emocija” kliničkog psihologa Navita Gohara Kadara s Univerziteta u Sidneju 2008. godine pokazala je da je boja važna karakteristika percepcije šest osnovnih emocija: ljutnje, gađenja, straha, sreće, tuge i iznenađenja.
Istovremeno, crna je povezana sa strahom, zelena s gađenjem, plava s tugom, crvena s besom, žuta sa srećom, a svetle nijanse s iznenađenjem.
Tako su, pored crne, među nepoželjnim nijansama odeće za periode umora i nedostatka energije, istaknute plava i zelena. Neke studije takođe pokazuju da su sive i smeđe boje povezane s negativnim emocijama (iako ređe od crne, plave i zelene).
Istovremeno, u istim studijama, crvena je često tumačena i kao pozitivna i kao negativna boja, što je najverovatnije zbog njenih različitih tumačenjima širom sveta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com