Koliko puta ste čuli, možda i za sopstveno dete, da je „isto baba“ ili „preslikani deda“? Verovatno ste se barem jednom zapitali šta deca, u genetskom smislu, nasleđuju od koga.
Ako uzmemo u obzir da svaka osoba ima dva biološka roditelja, i po dva para baka i deka, to znači je zapravo svako od nas ima u sebi i neke gene baka i deka, ali ne u podjednakoj meri.
Kada je reč o roditeljima, svako dete dobija tačno po polovinu genoma od oca i polovinu od majke, ali je poznato da, recimo, pol deteta zavisi od očevih gena, kao i da njegovi geni više utiču na inteligenciju, sklonost ka mentalnim problemima, visinu. Geni majke, s druge strane, umnogome određuju da li će dete biti gojazno, kakve će imati obrasce spavanja, kako će stariti…
Dakle, kada je reč o genima koje dete dobija od oca i majke, tu se mnogo toga već i zna, ali se stvari komplikuju kada se „zaviri“ u gene koje dobija od baka i deka.
Uobičajeno je da ljudsko biće ima 23 para hromozoma, od kojih su 22 para autozomni hromozomi i jedan par su polni. Ali, dok su geni majke i oca u jednakoj meri raspoređeni kod deteta, za svaki hromozom koji nasledi od jednog roditelja, ima 50 odsto šanse da dobije kopiju od svog deke i 50 odsto šanse da dobije kopiju od svoje bake. To znači da dete ne nasleđuje hromozome samo od jedne ili druge bake i deke, tako da je sasvim izvesno da ima različit udeo gena od dve bake i dve deke, piše slate.com.
Genomi se kopiraju u segmentima, tako da usled ukrštanja gena blizu kraja hromozoma dovodi do toga da dete nasledi jedan mali segment od jedne bake i deke, a veliki segment od drugog para bake i deke. Dakle, različite stvari utiču na to koliki će udeo gena mališan naslediti od majčinih, a koliki od očevih roditelja, a jedino što je sigurno je da udeo gena od bake i deke po majci mora da bude 50 odsto i isto toliko od bake i deke po ocu.
Drugim rečima, ako dete ima više od 25 odsto gena bake po majci, onda mora imati manje od 25 odsto od deke po majci, piše dna-explained.com.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com