Nekoliko naroda, zahvaljujući mutacijama DNK, otpornije je na niske temperature od ostalih ljudi.
Naši preci su napustili Afriku pre oko 75.000 godina. Pet milenijuma kasnije već su bili u južnoj i jugoistočnoj Aziji, posle 25 u Australiji, a posle 35 stigli su do Evrope, uključujući i njene najsevernije granice. Ovde su morali da se prilagode surovijim uslovima za život, da promene ishranu i, što je bilo najvažnije, da nauče da podnose veliku hladnoću.
Na Krajnjem severu Rusije zimi se temperature spuštaju do minus 50 stepeni Celzijusa, ponekad dolaze i do rekordnih minus 50 stepeni. Jaki mrazevi i mračna polarna noć traju po pola godine. Uz to ljudi, koji su pre 45.000 godina stigli do ovih surovih mesta, vremenom su se suočili sa ograničenim izborom hrane — osim jelenskog mesa i morskih životinja, praktično više ništa nije bilo da se jede.
Naučnici sa Univerziteta Vašington i Univerziteta Arizona (SAD) i sa Instituta za citologiju i genetiku sibirskog odseka Ruske akademije nauka, ustanovili su da su rođenim Sibircima za preživljavanje u takvim uslovima pomogle mutacije gena odgovornih za lipidni metabolizam, odnosno procese razgradnje, transporta i sakupljanja masti u organizmu.
Šta sibirske narode štiti od hladnoće
Autori istraživanja pretpostavljaju da ove mutacije takođe mogu uticati i na rad mrkog masnog tkiva. Obično njega ima mnogo u telu beba i on ih štiti od hipotermije, odnosno od smrzavanja. Kod odraslih ostaje svega nekoliko grama mrkog masnog tkiva, ali upravo zahvaljujući tome ljudi mogu da se prilagođavaju sezonskim promenama temperature. Upravo to tkivo se aktivira tokom hladnoće i počinje da oslobađa energiju koja greje čoveka.
Starosedeoci Sibira, uključujući i Nganasane, Jakute, Jukagire i Evenkije (istraživači su izučavali genome 17 etnosa), imaju sloj masnog tkiva koji je, najverovatnije, aktivan i u starijem uzrastu. Nema direktnih biohemijskih i fizioloških podataka o stanju ovog tkiva u organizmima Sibiraca, ali na njegov poboljšani rad ukazuju niski nivoi „lošeg“ holesterola i visoke koncentracije „dobrog“ holesterola u organizmu (lipoproteina velike gustine).
Pored toga, u krvi autohtonih naroda ima mnogo tiroksina — hormona štitne žlezde, koji aktivira sloj masnog tkiva. Kada ovo tkivo intenzivno oslobađa energiju za zagrevanje organizma, povećava se unos lipida i, kao rezultat, ubrzava se metabolizam. A ubrzani metabolizam je takođe karakterističan za predstavnike severnih nacionalnosti.
Otpornost na mraz — nasleđe predaka
Eskimi sa Grenlanda i iz Severne Amerike dobro podnose jake mrazeve i jednoličnu ishranu zahvaljujući ubrzanom metabolizmu lipida i neobičnom rasporedu masti u organizmu. U njihovom telu ima više mrkog masnog tkiva, nego kod odraslih u južnijim regionima. Međutim, za razliku od rođenih Sibiraca, za to su odgovorne mutacije na drugim delovima DNK. Štaviše, dve od tih mutacija su Eskimi najverovatnije nasledili od Denisovskog čoveka, izumrle podvrste ljudi poznate po ostacima iz Denisove pećine u Altajskom kraju Rusije.
Američki i britanski istraživači su analizirali genome dvesta starosedelaca Grenlanda i uporedili ih sa DNK savremenih i drevnih ljudi. Ispostavilo se da je varijanta gena, koja utiče na osetljivost na hladnoću, veoma slična onoj koju je imao Denisovski čovek, i da se veoma razlikuje od onoga što je karakteristično za ostale savremene ljude. Retko se može naći među stanovnicima Evroazije, a praktično ne postoji među stanovnicima Afrike.
Druga mutacija, zbog koje se Eskimi ne smrzavaju i imaju veoma kaloričnu ishranu, čini ih sklonim kardiovaskularnim bolestima. Kod njih se, na primer, češće nego inače razvija cerebralna aneurizma.
Surovi Skandinavci
Stanovnici Severne Evrope dobro se prilagođavaju niskim temperaturama, zahvaljujući mutaciji gena TRPM8, ustanovila je međunarodna grupa istraživača. Taj gen utiče na rad jednog od termoreceptora u ljudskom telu, što omogućava održavanje temperature na optimalnom nivou i štiti ga od smrzavanja.
Istraživači su uporedili genome Evropljana i stanovnika Afrike, uzete iz baze projekata „1000 genoma“ i „Projekt raznolikosti genoma Simons“. Ispostavilo se da se varijanta gena TRPM8, koja je odgovorna za najbolju reakciju na mraz, uglavnom nalazi kod stanovnika Severne Evrope i da je praktično nema kod Afrikanaca. Taj gen su pronašli kod 88 odsto Finaca i samo kod 5 odsto urođenika Nigerije.
Termoreceptori, koji štite Skandinavce od hipotermije, nalaze se na koži, rožnjači oka i sluzokoži. Oni pretvaraju okolnu temperaturu u elektrohemijske signale koji se prenose do kičmenog neurona, a zatim dopiru do mozga. Međutim, nakon aktiviranja receptora TRPM8, čovek može da oseti ne samo hladnoću, već i oštru glavobolju. Zato prisustvo severne mutacije često prati visoki rizik od razvoja hronične migrene.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com