– Eto skoro prošetah do placa i sretnem svoje prve komšije.
Muče se ljudi ne bi li sagradili kuću, oko koje se trude već 10 godina. Nisu stigli ni do pola. Idu dronjavi, nikakvi, voze neki jugo od 100 evra, gomila krša i ništavila. Bori se čovek, nema šta… Troje dece izrodio pa sad gleda da ih skući.
Sa moje tačke gledišta, razmišljam se da li je to uopšte pametno.
Ako je to cena porodičnog života, pa onda mi je isplativije da ostarim sam u jednosobnom stanu i da se ne mučim bez veze, kad vec nisam imao kakva nasledstva.
I druga stvar, kad se kuća gradi, to se lepo ima 100 hiljada evra dzepu i kupiš plac za 30 hiljada evra. Zoves majstora i pljas 70 hiljada evra, gotova kuća – ključ u ruke. I kad je završiš, onda lepo šutneš nogom vrata i uđeš u svoju kuću.Tako se kuća gradi. Sve ostalo je totalni mazohizam u nedogled. Znam neke koji su gradili kuće po 30 godina, bolje da su pomrli pre nego su zabili kramp u temelj, sad ionako već liće na mrtvake.
Odlučim li se za porodicu, ništa mi drugo ne gine, već da postanem ko i moj komšija – rob sopstvenog života. Nekako, lakše mi je da sam ne znam šta ću sa svojim životom nego da se oženim i izrodim troje dece, pa onda u onom bedaku svi zajedno da ne znamo šta ćemo sa sobom.
I tako da mi ceo život prođe u jurnjavi za sticanjem koječega, dok ne obolim u 50. i postanem invalid.
Visoka je to cena za svakoga ko se reši da upliva… (Vladimir983)
– Ne samo da bi tebi bilo lakše nego i toj nesrećnoj deci. Ne razumem ljude koji nemaju ni za sebe, a rađaju decu, takve bih obesio na Terazijama. (hypnotoad)
– Dok traje nema cenu, kad se raspadne – nema vrednost! (Grof Vronski)
– Ja sam jednostavno – takvog stava. Prilagođavam se situaciji i prilično sam realan. Ko ima tri stana, nek pravi troje dece, ko ima vilu, nek ima i četvoro, ko nema ništa, bolje nek sedi i ne čačka mečku.
Nosim neki teret iz detinjstva: živeo sam u jednoj sobi sa roditeljima i mlađim bratom u vlažnoj garsonjeri od 18 kvadrata bez kupatila. Zarekao sam se da nikada u životu neću dozvoliti da moja deca tako nešto jednoga dana dožive, po cenu da ih nemam. Ne bih mogao podneti to da me deca slušaju kako im (…) majku u krevetu do njih, kad već moram da budem prost. (Vladimir983)
Napišite i Vi šta mislite o ovoj temi na Forumu Krstarice…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com