Američki naučnici ustanovili.
Odlaganje neizbežnih zadataka ne smatra se pozitivnom osobinom, ali američki naučnici nedavno su ustanovili da otezanje može imati i pozitivan učinak na krajnji ishod, jer neke ljude čini kreativnijima.
Rezultati istraživanja
Istraživanja su pokazala da 20 posto ili petina odraslih ljudi redovno okleva, a kod mladih taj procenat raste do 80 posto. Profesor na Wharton Business School u Filadelfiji, Adam Grant kaže da ga je na pomisao o odlaganju kao pozitivnom faktoru podstakla izjava jedne od najkreativnijih studentkinja koja mu je rekla da su joj najoriginalnije zamisli pale na um nakon razdoblja oklevanja i odugovlačenja.
Profesorka Univerziteta Wisconsin Jihae Shin istražila je tu hipotezu prateći rad zaposlenih u dve firme. Analizirala je koliko često radnici odugovlače u obavljanju poslova, a potom su njihovi nadređeni ocenili u kolikoj su meri pojedinci bili kreativni.
Shin je zaključila da su se radnici koji su odlagali poslove pokazali najkreativnijima. Profesor Grant u svojoj knjizi „Kako su nekonformisti izmenili svet“ piše da je prva zamisao koja nam padne na um najčešće i najkonvencionalnija, a odlaganje pojedincu omogućuje da mu misli odlutaju, što neke vodi do inovativnog načina razmišljanja.
Podseća da su neki od najvećih trenutaka u ljudskoj istoriji rezultat odlaganja. Među njima su čuveni govor Martina Lutera Kinga „Sanjam..“ i Da Vincijeva „Mona Liza“.
– Najveći govori u istoriji najčešće su prerađivani u poslednji trenutak, zbog čega je za govornicom bilo puno fleksibilnosti i improviziranja, za razliku od govora napisanih mesecima ranije – kazao je Grant.
– Podsećam i da je Leonardo Da Vinci proveo punih 16 godina radeći na svom remek-delu Mona Lizi. Osećao se loše jer je stalno otezao s dovršavanjem, a o tome je pisao i u svom dnevniku.
Teskoba i nervoza
Kada je počeo da slika Mona Lizu neke mu slikarske tehnike nisu bile poznate, a s godinama i novim saznanjima stvorio je remek-delo, kaže Grant. No predugo odugovlačenje izvršenja neizbežnih zadataka može i da ugrozi kreativnost, upozorava profesor Grant, dodajući da zbog odlaganja stvari za zadnji trenutak pojedinci toliko požure s poslom da primene najjednostavniju zamisao, umesto neke originalne za koju im treba više vremena.
U članku objavljenom u New York Timesu profesor Grant je poručio:
– Ako ste skloni odlaganju, sledeći put kad počnete da se osećate krivim ili posramljenim zato što oklevate da započnete neki posao ili zadatak, setite se da prava količina odugovlačenja može da rezultira kreativnošću. Ali ako spadate u grupu ljudi koje odugovlačenje čini teskobnim i nervoznim, ne čekajte na trenutak kreativnosti na ovaj način.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com