Čujete sigurno često da neko ima „dobru dušu“.
Dobrota se smatra najuzvišenijom vrlinom jer objedinuje sve druge vrline. A šta zapravo znači biti dobar? Stručnjaci su izdvojili sledećih osam psiholoških pokazatelja koji razotkrivaju nečiju dobrotu. Možete lako sebe da testirate. Imate li vi ovakve osobine odnosno da li se ponašate na način koji podrazumeva dobrotu?
Empatija
„To je kao da gledate tuđim očima, slušate njihovim ušima i ojećate svojim srcem“, rekao je Alfred Adler, ugledni psiholog. Saosećanje omogućava ljudima da budu vrlo usklađeni s emocijama oko sebe, i da istinski osete kako je drugima.
Ne osuđujte druge
Neosuđivanje je drugi znaki znak dobrote. Suština je u prihvatanju drugih onakvi kakvi oni jesu. Ne donose se nagle ocene ili zaključci. Formirati mišljenje na osnovu površnih detalja je lako, ali i pogrešno. Kada ne osuđujemo ljudi, to znači da smo odlučili da razumemo drugu osobu. Poznati psiholog Maršal Rozenberg je rekao da je svaka osuda ili kritika zapravo odraz nezadovoljene lične potrebe.
Iskrenost
Studija iz 2021. u kojoj je učestvovalo 693 ljudi, pokazala je da su oni koji su pošteni i iskreni imaju viši nivo samokontrole i zadovoljniji su životom. Takve osobe će imati i snažan sistem socijalne podrške što ukazuje da iskrenost ne samo da poboljšava blagostanje, već i jača društvene veze.
Delite svoje vreme
Kada je neko dobar, podrazumeva se da je i velikodušan, ali se darežljivost odnosi i na deljenje onog najdragocenijeg sa drugima, svog vremena. Istinske dobrice velikodušno raspolažu time, često daju sve od sebe kako bi pomogli drugima.
Doslednost
„Naš karakter u osnovi je kombinacija naših navika. Budući da su u pitanju dosledni, često nesvesni obrasci, oni neprestano, svakodnevno, oslikavaju naš karakter“, rekao je američki pedagog Stiven Kovi. To naglašava važnost doslednih navika u oblikovanju i izražavanju nečijeg karaktera. Biti dosledan znači poštovati obećanja i obaveze. Pouzdani ste i drugi znaju da mogu da računaju na vas.
Zahvalni ste i to govorite
Dobri pojedinci ne uzimaju stvari zdravo za gotovo jer cene sitnice, svakodnevna čuda i dobrotu drugih ljudi. Kada kažu „hvala“ što često govore, to zaista i misle. Ali ne radi se samo o izražavanju zahvalnosti drugima već i o tome da budete zahvalni za svoj život, za svoje uspehe kao i za neuspehe iz kojih mnogo učimo.
Praštajte
Reč je o odluci da se „puste“ greške iz prošlosti, da se ne zamera i ne kritikuje. Treba osloboditi sebe ljutnje, tako je lakše opraštati. To ne znači zaboraviti ili oprostiti nepravdu, već odlučiti da se pusti negativnost koja je povezana sa tim.
Odnosi su važni, a ne materijalne stvari
„Život nema smisla bez međuzavisnosti. Potrebni smo jedni druge i što pre to naučimo, to bolje za sve nas“, poručuje psihoanalitičar Erik Erikson. Ako smatrate da vas više zanimaju ljudi nego materijalne stvari, ako cenite momente a drugima, više od onoga što posedujete, to je znak dobrote, piše hackspirit.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com