Nisu sve zemlje jednako stvorene i postoji puno raznih faktora koji utiču na zdravlje i sreću nacije – kao i uzroka koji utiču na loše zdravlje. Tipično, među najzdravijim nacijama su one razvijene, jer imaju manje zagađenja, bolji pristup zdravstvenoj nezi i čistoj, pijaćoj vodi.
Nezdrave zemlje, s druge strane, imaju brojne bolesti uzrokovane prljavom vodom, lošu zdravstvenu negu i nizak očekivan životni vek, kao i generalno lošiji kvalitet života.
Prema Bloombergovom Zdravstvenom Indeksu za 2019., sve zemlje sveta ocenjuju se ocenama od 1 do 100 u sledećim kategorijama – zdravstveni rizici (korišćenje duvana, visok krvni pririsak i gojaznost), dostupnost pijaće vode, očekivani životni vek, ishrana i uzroci smrti.
Prema rezultatima za ovu godinu, najzdravija nacija na svetu su Španci, a u top 10 ih slede: Italija, Island, Japan, Švajcarska, Švedska, Australija, Singapur, Norveška i Izrael.
Od zemlji u našem susedstvu, najbolje je rangirana Slovenija, koja je navodi kao 24. najzdravija nacija sveta sa 82,7 bodova, Hrvatska na je 31. mestu, iza Kube, sa 73,76 bodova. Crna Gora se nalazi na 41. mestu (69,69), a sledi BIH sa 69,66 bodova i Albanija sa 68,04 boda. Srbija i Makedonija se nalaze na 55. i 56. mestu liste i pretposlednja su, tj, poslednja nacija koja ima pozitivi skor na osnovu parametara uzetih u ovoj tabeli..
Lako je uočljivo da prva dva mesta na listi dele mediteranske države – Italija i Španija. Za njih stručnjaci veruju da će za par decenija „prešišati“ Japan po očekivanom životnom veku koji će do 2040. prosečno iznositi 87,5 godina.
Međutim, šta to o zdravlju ostali treba da nauče od Španaca? Stručnjaci ističu da je to pre svega mediteranska ishrana, zbog koje su oni kao nacija među najmanje gojaznim, a bogatstvo maslinovog ulja, ribe i orašastih plodova kao voća i povrća ima najveće benefite po zdravlje. Takođe, Španci i Italijani jedu najmanje crvenog mesa i prerađene hrane.
Od psiholoških razloga za dug i zdrav život, ističu se snažne porodične veze i vrednosti koje su na području Mediterana znatno jače nego, na primer, u Severnoj Evropi. To je naročito važno za stariju populaciju – jer deke i bake koji provode puno vremena sa svojim unucima u proseku žive duže i ispunjenije, a i manje su usamljeni.
U zapadnim zemljama, postalo je normalno sesti u auto gde god da idete – makar i na kafu. Španci nemaju te običaje – 37 posto njih do posla hoda ili vozi bicikl, a samo 52 posto vozi auto. Takođe, hodanje im je draža rekreacija nego odlazak u teretanu, što govori o važnosti kretanja na otvorenom i značaja za zdravlje, piše Reader’s Digest.
Brojna istraživanja pokazuju da sedilački način života ima poguban uticaj na zdravlje, a Španci definitivno nisu vezani za svoje krevete. Naime, tek 7 posto njih sedi više od 8,5 sati na dan, dok na primer 26 posto Amerikanaca to redovno čini.
Takođe, još jedna doba strana mediteranske ishrane na koju bi trebalo da se ugleda ceo svet je to da večera nije najveći obrok, jer ne samo da utiče na težinu već i na dobar san.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com