Reči psihopata i sociopata često se proizvoljno upotrebljavaju. Redovno se koriste na način koji bi sugerisao da su isti. U stvari, ove reči nisu ni naučne. Doktori ne dijagnostikuju ljude kao psihopate ili sociopate. Umesto toga, verovatnije bi dijagnosticirali nekome da ima mnoštvo stanja, koje onda imamo tendenciju da sumiramo.
Psihopati i sociopate generalno imaju mnogo sličnih karakteristika, a jedna od njih je da oboje imaju izopačen osećaj šta je ispravno, a šta pogrešno. S druge strane, postoji mnogo razlika.
Moral
Psihopata nema moralnih nedoumica u pogledu načina na koji nanose štetu drugim ljudima, čak i ako se naizgled čini.
Sociopate imaju savest
Sociopata će generalno imati savest i osećao bi se loše zbog krađe novca, na primer, ali će generalno to učiniti svejedno.
Nedostatak empatije
Sličnost je, u ovom slučaju, u tome što oboma nedostaje empatija. Obojica će vam ukrasti novac. Sociopata se može osećati loše zbog toga, ali verovatno neće imati empatije da ih odvrati od toga.
Društvene konvencije
Sociopate su prilično jasne da im nije stalo do drugih članova društva, dok će psihopate pokušati da prate društvene konvencije kako bi se „uklopili“.
Ponašanje psihopata iz udžbenika
Uprkos tome što psihopate pokušavaju da se uklope, i dalje će pokazivati hladnokrvno ponašanje. Psihopata iz udžbenika će težiti da čak i ne prepozna nevolje drugih ljudi, čak i kada je oni izazivaju. Sociopata će to primetiti, ali neće ga biti dovoljno briga da sebe ne stavi na prvo mesto.
Sociopate racionalizuju svoja nedela
To je zato što je sociopata iz udžbenika obično majstor u racionalizaciji sopstvenih grešaka. Psihopata ne mora, jer ih neće prepoznati.
Bes
Sociopate su sklone napadima besa i teško im je da održavaju svoj radni i porodični život.
Plitki odnosi
Psihopati će imati veze i neće imati značajnih problema na poslu (oni su majstori prerušavanja). Oni će moći da održavaju odnose, ali će uglavnom biti plitki.
Psihopate su sposobne za ljubav
Uprkos onome što možda mislimo, psihopate mogu da zavole druge ljude, ali mogu to pokazati čudno.
‘Skrivena patnja psihopate’
Vilem H.J. Martens tvrdi u svom zloglasnom članku „Skrivena patnja psihopate“, da psihopate doživljavaju mnogo emocionalnog bola, pate od usamljenosti i žele da budu voljeni kao i svi drugi.
Pop kultura
Obično mislimo da su psihopate i sociopate sami po sebi opasni i nasilni, ali to nije slučaj. Ovo je više preuzeto iz TV-a i filmova.
Nasilje
Nasilje nije svojstveno psihopatama. Međutim, psihopate će imati tendenciju da idu do krajnjih granica da bi dobile ono što žele, i tu dolazi do nasilja.
Jedan je genetski
Uobičajena kategorizacija da se sociopate prave, a psihopate rađaju je previše pojednostavljena. Međutim, shvata se da je psihopatija samo delimično genetska.
Mozak psihopate
Mozak psihopate će biti drugačiji u smislu da će oblasti koje kontrolišu emocionalnu regulaciju biti nerazvijene, što obično nije tačno za sociopate.
Društvo
Iako je nauka dokazala da je psihopatija biološki fenomen, ona se ne može izbaciti iz konteksta društva u kojem čovek živi.
Društveni krugovi
Na primer, ako psihopata deluje u društvenim krugovima koji promovišu jednakost, oni će dati sve od sebe da se pridržavaju vrednosti grupe kako bi se uklopili tako što će se pošteno ponašati prema ljudima.
Vaspitanje
Dokazano je da psihopate obično dolaze iz nestabilne porodice i/ili zajednice koja je bila sklona nasilju.
Roditelji/staratelji
Još jedan veliki faktor rizika je kada su roditelji zavisnici ili ne pružaju dovoljnu negu i pažnju.
Sociopate su relativno mlade
Sociopate imaju tendenciju da „odustanu“ od svog antisocijalnog ponašanja kasnije u životu i postanu sposobni da stvaraju jake i trajne veze.
Antisocijalni poremećaji ličnosti
Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje klasifikuje oba ova (psihopate i sociopate) kao antisocijalne poremećaje ličnosti.
Dijagnoza
Da bi im se dijagnostikovao antisocijalni poremećaj ličnosti, ljudi moraju da steknu samopoštovanje na osnovu moći, lične koristi ili zadovoljstva, da budu egocentrični i da postave ciljeve zasnovane na ličnom zadovoljstvu, bez obzira na zakon ili etiku.
Prekršena obećanja
DSM kaže da će ljudi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti imati tendenciju da zanemaruju obaveze i dogovore.
Uticaj na sve sfere života
Ova vrsta ponašanja u vezi sa kršenjem dogovora proteže se na sve oblasti njihovih života, uključujući finansije.
Borbe i napadi
Oni mogu biti u tučama ili često umešani u napade. Često će lagati da bi stekli društvenu prednost (kao što je reći ljudima da ste ratni heroj kada nikada niste služili vojsku).
Poteškoće u planiranju
Imaće poteškoća u pravljenju planova, verujući da mogu spretno da reše bilo koji problem kada dođe.
Brojke
Procenjuje se da je stopa antisocijalnog poremećaja ličnosti u široj javnosti između 0,2% i 3,3%.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com