Većina naših navika je bezopasna, ali neke mogu uticati na ostale segmente života i narušiti nam odnose, motivaciju i pokvariti raspoloženje na dnevnom nivou.
1. Digitalna zavisnost
Istraživanje univerziteta De Montfort nedavno je otkrilo da redovno proveravanje telefona podstiče rastresenost i zaboravnost i ima negativne posledice na mentalno zdravlje.
– Ova besomučna provera donosi očekivanje trenutnog zadovoljstva, odnosno traženje obaveštenja zbog kojih se osećamo dobro i povezano s drugima – objašnjava Vanesa Gebhart, dugogodišnja atletičarka i višestruka osvajačica najtežih trka Spartanaca koje traju 24 sata.
– Previše vremena na telefonu i na društvenim mrežama može da umanji samopoštovanje i podstakne negativne misli. Prvi korak u borbi za vaše mentalno zdravlje je ograničavanje vremena provedenog na mobilnom, pametno odlučivanje koga pratiti, a koga ne na društvenim mrežama i polako s vremenom smanjivati digitalnu prisutnost i povećavanje društvenog kruga ljudi s kojima ćete provoditi vreme u stvarnosti – objašnjava Vanesa.
2. Non stop ste u kući
Pandemija i lokdaun isprva su mnogima bili šok jer su morali da većinu vremena provode u kući. Ali s vremenom su se mnogi navikli i sve manje počeli da izlaze napolje i kada su mere popustile.
– Ako ste slobodni poput ptice, nema razloga da ne dišete svež vazduh. Previše vremena u zatvorenom prostoru može značajno povećati rizik od depresije, a nedostatak sunčeve svetlosti i vitamina D doprinose njenim simptomima – kaže Vanesa.
– Dobre ideje su kratka šetnja, odlazak u šumu, trening na otvorenom, isto kao i roštilj s prijateljima ili odlazak na kafu u kafić u kraju – dodaje.
– Prirodno svetlo, promena pejzaža i vežbanje mogu poboljšati vaše mentalno zdravlje, raspoloženje i povećati sposobnost koncentracije – kaže Vanesa.
3. Premalo sna
Nedostatak sna podstiče loše raspoloženje, poteškoće u koncentraciji i razdražljivost, što može negativno uticati na mentalno zdravlje, pokazale su studije.
– Samo jedna nedelja poremećenog ili lošeg spavanja može povećati nivo stresa, ljutnje i tuge, a to je začarani krug, jer svi ovi faktori otežavaju spavanje i samo uspavljivanje – objašnjava Vanesa i dodaje:
– Tehnike za opuštanje pre spavanja pomažu čoveku da stvori rutinu spavanja koja mu odgovara.
4. Loša ishrana
Previše slatkiša i slanih grickalica kao i brze hrane negativno utiču na raspoloženje. Namirnice s visokim udelom šećera poput kolača, hleba i keksa, kao i crveno meso mogu znatno povećati rizik od depresije i poremećaja raspoloženja, prenosi 24sata.hr.
5. Nedostatak fizičke aktivnosti
Vežbanje je sjajno za smanjenje stresa, a endorfini koji se oslobađaju vežbanjem mogu vam trenutno doneti bolje raspoloženje.
Vanesa navodi da redovna fizička aktivnost takođe može pomoći u poboljšanju nivoa energije i motivacije, povećavajući osećaja sreće i smanjujući simptome depresije, anksioznosti i stresa.
– Ako niste sigurni odakle da započnete ili želite da promenite režim vežbanja, fitnes aplikacije nude treninge koji su prikladni za bilo koje starosno doba i nivo kondicije, sa širokim rasponom treninga koji odgovaraju vašim ciljevima i načinu života – savetuje.
6. Odlaganje
Svi smo bili u toj situaciji. Na poslu, posle ručka na primer, svi osete pad motivacije i koncentracije, i tu većina ljudi pravi grešku i odlaže bitne i teže zadatke pa odlučuju da odrade one jednostavnije i zabavnije koji realno nisu toliko bitni.
– Ova navika, s kojom se većina nas verovatno može identifikovati, se čini nevinom, ali može naštetiti vašem mentalnom zdravlju i dovesti do povećanog stresa – objašnjava.
– Odlaganje će povećati nivo stresa jer osećate teret onoga što niste uradili, ali znate da to morate da uradite, što dovodi do povećane teskobe i grča koji negativno utiču na vaše mentalno zdravlje – kaže Vanesa.
sa.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com